Француска љуља чамац европске интеграције

Ванредни самит ЕУ потврдио је жестоки сукоб  Париза и Брисела по питању масовног протеривања Цигана. То је прича  са далекосежним последицама, убеђен је главни уредник листа Русија у  глобалној политици Фјодор Лукјанов.

Оно што се дешава озбиљан је морални ударац принципима европске интеграције. Постало је очигледно: разне земље имају унутар европске породице различит статус. Па и сами грађани ЕУ уоште нису равноправни. Шта више, испоставља се да се представници једне етничке групе могу једноставно подвргнути масовној депортацији, што наводи на непријатне асоцијације са европским догађајима из средине прошлог века. Јер није реч о судским расправама и персоналним протеривањима за криминал. Једноставно: ти си циганин, значи напоље из моје земље! Све што је декларисала ЕУ, на чему је у ствари основана, тачније једнака права за све чланове, подвргнуто је ревизији.

Поставља  се питање: ко уопште данас у ЕУ има  право доношења одлука?

Покушај да се Европа претвори у извесно федералну  формацију није успела. Лисабонски договор је био позван да означи компромис између центрипеталних и центрифугалних снага. Коначно ценрипетални импулс јача. Француска показује да не само она, као велика и важна држава, већ и свака друга држава ЕУ има право да поступа како хоће. То је директни напад на овлашћења и углед центрланих европских структура. Није случајно најжешћи сукоб настао између Саркозија и представника Европске комисије: њеног председника Барозуа и комесара за питања правосуђа и права европских грађана Редингове. Французи не желе да се подчињавају диктату Брисела, сматрајући да протеривање цигана, грубо говорећи, није његова ствар. Али не искључујем да ће Париз учинити уступке Савету Европе и генералном секретару Јагланду, као представнику чисто правобранилачке организације. Он између осталог сматра: треба утврдити норме, које се тичу миграције цигана, израдити мере за побољшање њиховог стандарда. Што се тиче акутног спора о Циганима, који се разбуктао на састанку таквог нивоа као што је завршени самит ЕУ, то је невиђена ствар. Верујте, биће последица...

Није ваљда да ће Француску дисциплински казнити како предлаже госпођа Вивијан Рединг?

Санкције против једне од земаља ЕУ већ су биле увођене. Када је пре 10 година у  владу Аустрије ушла странка крајње десног политичара Јорга Хајдера, аустријским представницима било је забрањено да учествују у заседањима дугих 9 месеци. Тешко да је нешто слично могуће сада против Француске. Снага европске вертикале је попустила. Променила се и друштвена атмосфера. Однос према мигрантима, пресељеним лицима других култура постаје оштар. Они погледи који су се пре 10 година чинили незамисливим у цивилизованом европском друштву сада су део јавне политике и дискусије. У многим земљама ЕУ расте популарност десних екстремиста. При чему, како конзервативаца, тако и либерала. Више није срамота залагати се за ограничења за муслимане, оптужујући их за заосталост. Саркози једноставно користи ова расположења, између осталог у сопствене предизборне сврхе. Уверен сам: врло скоро видећемо крајње десне у парламентима многих европских држава. Они ће донети са собом не само антициганска расположења. Почеће озбиљно да љуљају чамац европске интеграције, чији су противници. Ево симптом такве тенденције је спор око депортације номадског народа у Румунију и Бугарску...

Да ли цигански проблем у ЕУ има разумно решење?

Овај конкретни  цигански проблем ће бити решен. Француска, схватајући да је отишла предалеко, потрудиће  се да нађе компромис, али не са Бриселом, наравно, већ са Саветом Европе. Могуће да ће дати финансијска средства Румунији за уређење живота циганске мањине. У сваком случају, понављам, инцидент ће се решити. Али остаје нерешено питање да ли су грађани ЕУ циганског порекла сасвим равноправни европљани? И још... Док се Румунија, други нови чланови ЕУ не изједначе у економском односу са старом Европом, цигани неће престати да хитају тамо где је боље. Мада жалосно француско искуство учи друге земље и оне ће реаговати на досељенике елегантније.