Румунија позива да се ликвидира граница са Молдавијом

Премијер Румуније Емил Бок се нада да ће граница са Молдавијом нестати. Али то је могуће тек после ступања Молдавије у ЕУ. Бок је изјавио у четвртак да ликвидација границе остаје приоритетни пројекат у спољној политици Румуније. Ове речи, изречене у контексту политичке кризе у Молдавији и сложене економске ситуације у самој Румунији, пољуљале су молдавско друштво и привукле пажњу политичара других земаља.

Изјава премијера скоро од речи до речи поновила је речи председника Румуније Трајана Бесескуа. Он је више пута говорио о непризнавању граница са Молдавијом као директном последицом пакта Рибентроп-Молотов 1939. године. После њега од Румуније су биле одвојене територије Бесарабије и Северне Буковине. Уместо тога Бесеску предлаже да се уједине Румунија и Молдавија у оквиру ЕУ. У Кишињову према тој изјави понели су се различито. Многе је то збунило, али нашле су се и присталице. Шта више, речи румунских руководилаца пале су на благодатно тле. Генерални директор Центра за проучавање постсовјетског простора Алексеј Власов објаснио је у интервјуу за Глас Русије у чему је разлог:

Уочи предизборне кампање у Молдавији Румунија самим тим јасно показује да актуелна владајућа елита подржава оне политичке снаге у Молдавији које се залажу за развој тешње интерграције са Румунијом. Узимајући у обзир да предстоје избори за парламент Републике Молдавије, ова подршка треба да мобилише прорумунско бирачко тело, које је, треба признати, посебно у круговима интелигенције прилично велико.

Перспектива уједињавања Молдавије са Румунијом још почетком 90-их година поделила је земљу на два дела и провоцирала 1992. године придњестровски оружани конфликт, који није регулисан до данас. За последње године његова оштрина је изглађена уз активно учешће Рсуије као гаранта придњестровског регулисања. Ипак неодговорне изјаве могу да посеју још једно зрно непријатељства у молдавско друштво. Осим тога, румунске изјаве се косе са принципом неповредивости граница, записаном у Хелсиншком Акту из 1975. године. Данас, по речима Алексеја Власова, постоје реалне основе за забринутост. Косовски преседан у потпуности је срушио све принципе. САД тврде да је одвајање Косова од Србије изузетак, а не правило. Без обзира на то, много тога што се дешава данас у савременом свету говори о супротном. Косово је створило председан, после којег су се у неким земљама активизирали сепаратисти. Индикативно је да ЕУ са миром, који се граничи са лакомисленошћу, гледа на тај опасан процес.