Руски плакат - од четкице и боје до дигиталног формата

Широка Ретроспектива домаћег плаката отворена је у Москви у Руској државној библиотеци. Једна од највећих светских библиотека поседује колекцију плаката од 400 хиљада, од којих су се први појавили овде 1863. године.
 

Највише је на изложби филмских плаката, мада није могло без рекламе, агитационих и социјалних плаката, црквених и позоришних најава. Упечатљиве боје, изразити ликови, доступна инфорамција - плакат позива и саопштава, упозорава и чак васпитава. По мишљењу историчара уметности Нине Бабурине, плакат је концентрисани одраз времена.

Наравно, уметност плаката се развија. Плакат треба стално да тражи своју нишу. Али ништа не може да га замени као графичко дело. Јер овде је толико иновације, толико занимљивих корака. Постоје тако неочекивана композициона и колоритна решења.
 

Данас је многе функције плаката преузео интернет, али зар он може да замени плакат, узвикује Нина Бабурина. Не може да замени плакат по њеном мишљењу ни телевизијска реклама, али може да га истисне, што се већ десило. Уз то уметност плаката се мења, може се рећи изнутра, дигиталне технологије упадају у стваралачки простор и све ређе се појављују ликови које је цртала рука сликара. Многи сматрају да компјутерска графика чини савремени плакат безличним и он се претвара у баналну рекламу. А некада су плакате правили највећи мајстори руског сликарства. Прослављени портретиста Валентин Серов је насликао најаве за чувене Дјагиљевске сезоне, уметници симболисти на граници 19. и 20. века Коровин, Бенуа, Лансере сматрали су плакат средством за проницање уметности у све поре и поклањали су му много времена. Посебни развој жанр је добио у совјетско време: он је био најдостпунији вид ликовне уметности за разумевање, зато и најмасовнији. Али, по речима Нине Бабурине, сами уметници често су остајали непознати за публику.

Издавачи су врло ценили своје уметнике и плашили су се да ће их преузети конкуренти, зато је ауторима било забрањено да се потписују, многи плакати су остали анонимни. Када сам пре пола века тек почињала да радим са колекцијом плаката у нашој библиотеци, позивали смо сликаре који су радили још 20-их година како би нам помогли да утврдимо ауторство радова који су били без потписа.
 

Збирка плаката Руске државне библиотеке по квалитету је сасвим музејска. И у томе је велика заслуга главног чувара Нине Бабурине.

Код нас је колекција највећа, мада ми обично говоримо једна од највећих. Збирка плаката таквог обима не постоји нигде - ни у Националној библиотеци у Паризу, ни у библиотекама у САД-у. Зато ни у једној земљи плакат ниеј био толико распрострањен као у Русији. Код нас је плакат, упијајући утицаје времена, сам постајао носилац естетике одређене епохе. Тако је 20-их година он био упечатљиви носилац идеје конструктивизма. Конструктивистичка графика, то је читава плејада мајстора: Стенберг, Родченко, лавински. Плакат је врло занимљива област сликарства, у којој се једна уметност транформише у другу и покушава да пренесе идеје до гледалаца чисто уметничким средствима, примећује Нина Бабурина.
 

Родоначелником збирке плаката може се сматрати цар Александар Други, који је наредио 1861. године да се шаљу примерци сваког издања на чување у библиотеку. За време совјетске власти правило обавезног примерка није било укинуто. Тренутно плакати доспевају у фонд бибилотеке добровољно - на предлог аутора.