Европљани су против мера антикризе

Гласно „не" мерама Европске уније против кризе, изрекли су учесници опште европске манифестације у Бриселу. Плашећи се да ће прокламовано ограничавање буџетских трошкова довести до снижавања нивоа живота и незапослености, Европска конфедерација синдиката одлучила је да у административној престоници ЕУ окупи митинг од 100 хиљада људи. За овако велику друштвену акцију Европа није знала већ десетак година.

У манифестацију нису увучени само радници из 27 земаља Европске уније, већ из Исланда и Србије, који се спремају за ступање у заједницу, као и из Норвешке, која у ЕУ никад није ушла, али је дубоко интегрисана у јединствено европско тржиште.

Смањење буџетских трошкова пре свега удара по џепу социјално незаштићене слојеве становништва, али другог пута нема, сматра заменик директора Института Европе РАН, руководилац Центра за британска истраживања Алексеј Громико.

Треба разумети да државе које су доспеле у врло дубоку дужничку јаму и због дефицита државних буџета и због државног дуга, и због трговинских биланса, немају други излаз осим да примене ове мере. И у принципу, значајан део становништва ове мере подржава, пошто људи схватају да ће, ако не поправе ову ситуацију касније бити још горе.

Међутим, многи не сматрају да је потребно да својим иметком плаћају трошаџијску финансијску политику власти. Ови људи бурно реагују на смањење плата, пензија и броја радних места у државном сектору, које примењују практично све земље Европске уније. У низу земаља економски захтеви демонстраната су прераслиу у политичке. У Румунији су учесници протеста приморали руководство МУП-а да да оставку и сад захтевају смену председника и владе, који су прихватили да испуне препоруке МДФ за „стезање каиша".

Позиције британске владе су снажно пољуљане након објављивања намере да се расходи буџета смање за 25 процената. А у Француској је планирано померање прага пензионог узраста пољуљало фотељу председника Николо Саркозија.

Мере против кризе за ЕУ су постале озбиљан тест чврстине. Појавиле су се прогнозе о скором краху Европске уније као регионалне интеграционе структуре. Па ипак, Европска унија је јака структура, коју је време проверило, и тешко да ће дозволити кризи да је победи, сигуран је аналитичар Алексеј Громико.

Данас главни проблем Европе представља незапосленост која потискује проблеме пада БДП и других показатеља економске индустријске активности. Међутим, државе ЕУ, посебно после прихватања стабилизационог плана без преседана у Европској зони, поседују ресурсе да умире друштвено незадовољство. У крајњем случају, ове земље могу да жртвују ову или ону политичку владајућу силу, да промене владајуће групације, како би створиле вентил за друштвено незадовољство и не би доводиле ствари до неких већих социјално-политичких сукоба.

Дискусија о томе да ли треба штедети, или насупрот томе, стимулисати економију новим финансијским инјекцијама одвија се у ЕУ пуном паром. Данас је глас противника строгих мера против кризе гласнији. Међутим, време ће показати ко је јачи.