Срећа је када те разумеју

Стандард квалитета у многојезичном свету - под таквом девизом 30. септембра обележава се Међународни Дан преводилаца. Ауторство ове фурмулације  - а она се сваке године мења - први пут припада Савезу преводилаца Русије. Сам Дан који је утврдила Међународна федерација преводилаца, прославља се од 1991. године.
 

Руска школа превода имала је велику историју. Њено златно доба био је 19. век, који је уздигао превод у ранг високе умености. Овај ниво тешко је држати наших дана, када је професија преводиоца постала масовна, када су пре свега потребни симултани преводиоци, када се од преводилаца траже специфична знања у најразличитијим сферама - политици, економији, техници. Али потребно је држати ниво, пошто савремени руски преводиоци имају посебно одговоран задатак. О томе је говорио министар културе Русије Александар Авдејев почетком септембра на Првом међународном конгресу преводилаца у Москви.
 

Имали смо одличну преводилачку школу. Треба је очувати, што не полази нажалост свима за руком, и створити преводиоцима такве услове рада при којима би руска школа превода била најбоља. Зато што имамо посебну функцију: преко превода на руски или превода са руског ми осигуравамо прозор у светску културу не само руском народу, већ свим народима многонационалне Русије и грађанима земаља ЗНД.
 

Преводилац је професија која је дужна да служи међународном разумевању. И Русија је спремна да формира известан центар који би олакшао стручњацима вршење ове функције, каже директор Библиотеке стране књижевности у Москви Јекатерина Генијева.
 

Ускоро ћемо почети да отварамо Институт за превод - Дом преводилаца - каже Јекатерина Гениева. Надамо се такође да ћемо добити подршку како би савремени писци Русије били познатији у иностранству преко превода, којих треба да буде много и који треба да буду бољи, лепши и компетентнији.
 

Институт за превод који се формира може да пружи непроцењиву помоћ страним преводиоцима руске књижевности, који упоредо са руским колегама учествују у њеној популаризацији на светском тржишту. Један од њих, Жарко Миленић рекао је за Глас Русије следеће:
 

Занимљиво ми је да преводим савремену прозу, такве писце као што је Сорокин, Садаулаев, Нечипоренко, и савремену поезију - Купријанова, Амелина и друге. У руској књижевности прошлих времена - од Чехова, Андрејева, Брјусова, Сологуба - стално црпим надахнуће за своје сопствене романе, драме, есеје. Увек само волео да читам руску књижевност, и класичну и савремену. А када сам псотао уредник Библиотеке страних писаца у Хрватској, решио сам да преводим и сам и самостално сам научио руски.
 

Ко не зна туђе језике, не зна ништа о свом, писао је Гете. Овај афоризам немачког класичара, вероватно, најбоље схватају управо преводиоци, људи чија је професија заснована на љубави према речи, независно од тога на ком језику се она изговара.