Музе уместо топова

Државни Ермитаж има намеру да отвори сопствени музеј савремене уметности. У основу сталне поставке ући ће радови, који су већ били део његове колекције, између осталог, платна из колекција познатих руских мецена - Сергеја Шчукина и Ивана Морозова.
 

Нови музеј ће бити смештен у здању Генералног штаба на Дворцовом тргу, које је саграђено 1819-1829. године по пројекту архитекте Карла Росија. Пре револуције у њему су се налазила министарства финансија и иностраних послова, а касније различите совјетске организације. Пре петнаест година источно крило Генералштаба је предато Ермитажу (западно и данас припада војном надлештву). Музеј је урадио козметички ремонт фасада и израдио је програм „Велики Ермитаж". Он предвиђа потпуну рестаурацију историјског комплекса и његово укључивање у јединствени музејски простор заједно са Зимским дворцем и делом Дворцовог трга. Међутим, јако дуго се нису одлучивали да започну радове - они су започети пре свега две године. Задатак претварања канцеларијске, како би се сад рекло, зграде у савремени музеј, изгледао је превише компликовано.
 

На конкурсу за пројекат победила је позната петербуршка радионица, која је предложила најзанимљивију концепцију прилагођавања споменика архитектуре музејској сврси. Њена суштина је максимално коришћење допунских просторија: унутрашњих дворишта, тавана и тако даље. Да би се повећала изложбена површина унутрашња дворишта ће бити наткривена стакленим крововима и претворена у велику анфиладу. Горњи спратови добиће природно осветљење из „светларника" који се налазе на крову зграде. Прва фаза реконструкције биће завршена у децембру 2010. године. Потпуни завршетак пројекта очекује се 2014. године, кад ће зграда Генералног штаба постати главни простор за излагање уметности XIX и ХХ века, рекао је у интервјуу за „Глас Русије" директор Ермитажа Михаил Пјотровски.
 

Тамо ћемо имати и сале у сећање на Фабержеа, биће историја нумизматике, специјални део за награде, специјална сала Малтешког крста, специјална сала масонске тематике. Тамо ће бити почетак галерије у сећање на Шчукина и Морозова, француска уметност 19. века, почетак импресионизма и Роден. Очигледно, биће једна сала у коју ћемо сместити уметност 20. века, то су главне смернице. Тамо ће бити сала италијанске скулптуре које имамо у огромном броју, сале савремене уметности, у којима ће бити изложене инсталације Кабакова и мислимо да донесемо још неке поставке. Тамо ће бити организовано велико место за студентски клуб, омладински центар, могућност за изложбе најбољих мајстора савремене уметности.
 

Директор Ермитажа планира да у нову зграду донесе изложбе из највећих западних колекција савремене уметности - париског Центра Помпиду и њу-јоршког МОМА.