Европа и Азија плус Русија

„Ступање у АСЕМ је свестан избор Русије. Ову одлуку сматрамо сведочанством схватања да ће уз учествовање Москве у АСЕМ-у појачати потенцијал сарадње на јачању партнерства између Азије и Европе." То је изјавио министар МИП Русије Сергеј Лавров, наступајући на дводневном 8. самиту евроазијског форума „Азија-Европа" (АСЕМ), који је одржан у Бриселу. На његовом заседању остварено је званично придруживање Русије овој међурегионалној организацији од ауторитета.
 

Поред Русије у АСЕМ су такође примљени Аустралија и Нови Зеланд. Тако број учесника на форуму износи 48. У њега улази свих 27 земаља-чланица Европске Уније, Европска комисија и секретеријат Асоцијације држава Југоисточне Азије - AСEAN. Одржавање 8. самита ове организације у Бриселу је по мишљењу стручњака, представљало највећи догађај за Белгију као државу-домаћина форума и садашњег председавајућег у ЕУ.
 

Подједнако важним догађајем овај форум се вероватно може сматрати и за целу Европску Унију. Није случајно што га је поздравним говором отворио председник Европског савета Херман Ван Ромпеј. Подсетивши да у земљама, које улазе у АСЕМ, живи 58 процената становништва планете и да оне учествују с 60 процената у обиму светске трговине, он је објавио у њему својственом високом стилу, да су 27 европских лидера, који су се окупили у тронској сали краљевског дворца „лицем окренути ка Истоку". Притом, „не само на речима, већ и на делу". Европска унија, додао је Ромпеј, врло је одлучна да постане „важнији играч на светској политчкој арени и важнији партнер Азије". У складу с њим говорио је и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозу, који је Европу и Азију позвао на сарадњу ради давања одговора на глобалне изазове.
 

Ове речи су се чуле на званичној церемонији отварања. А радне седнице су се одржавале у атмосфери најстроже тајности - иза чврсто затворених врата. Тамо по подацима из дипломатских извора, апстрактна жеља Европљана „да се лицем окрену" према Азији није могла да се не испољи у врло земаљским мотивима. Европске лидере брине, између осталог, то што су Кина, Јапан и друге водеће азијатске земље ослабиле националне валуте с циљем да подрже конкурентност своје робе на светском тржишту. Јер, „велика Европа" нема могућности да манипулише курсем евра, посебно после недавне кризе јединствене валуте.
 

Практично сви стручњаци обраћају пажњу на још један, по њиховом мишљењу, најважнији аспекат. Тачније: до сад је чак географски структура форума без Русије изгледала очигледно непотпуно, а делатност је била неефикасна. Криза је открила очигледно: Русија је поуздан мост између Европе и Азије. Још у прошлој години учесници на форуму су позитивно одговорили на питање да ли је Русија потребна АSЕМ. Јер, само смањење трошкова због превоза робе преко руске територије може се израчунати у десетинама милијарди евра. А на форуму су се, осим транспортних, разматрали и други значајни међуконтинентални пројекти. Улога у Русије у њиховој реализацији је како сматра, на пример, Фјодор Лукјанов, главни уредник часописа „Русија у глобалној политици", врло важна.
 

 „Главни проблем међусобне везе између Европе и Азије јесте како да се појефтине, поједноставе и скрате саобраћајне маршурте," каже Лукјанов. „Потпуно је природно да Русија у томе активно учествује. Осим тога, то су најразличитији инфраструктурни пројекти, који спајају два континента. Ту је и пољопривреда, и проблем воде, које Русија има много, а Европи и Азији недостаје.
 

Засад се, по мишљењу стручњака, не ради о глобалној преоријентацији Русије с америчког и европског колосека на азијски. По речима директора фонда „Петербуршка политика" Михаила Виноградова, међусобна сарадња с Азијом је за Москву - „темељ за будућност". И ако у Бриселу Русију нису представљала прва лица државе, могуће је да ће се то десити у октобру 2012. године у престоници Лаоса, Вјентјану, где ће бити одржан редовни самит форума „Азија-Европа".