Србија пуна меда

У Србији се годишње произведе око девет хиљада тона меда, а од тога је према подацима Републичког завода за статистику у 2005. години било извезено свега 59.073 килограма.
Како пчелари кажу ова година је, посебно за багремов мед, била више него добра али многим пчеларима су остала пуна бурад прошлогодишњег меда. Основни разлог за то је немогућност извоза на страна тржишта као и мала потражња на домаћем.
Произвођачи се најчешће жале да је основни проблем како пронаћи купце за произведене количине јер је код нас тешко проверити квалитет па се често дешава да се мед меша са фруктозним сирупом како би се добила већа количина. Члан управног одбора Задруге пчелара „Мед Србије“ Душан Мирић сматра да велики извозници нису заинтересовани за извоз меда јер не желе да ризикују да извезу лош мед и да им га после купац врати.
- Тек са укрупњавањем пчелињака мислим да можемо побољшати тренутну ситуацију. Потребна нам је и помоћ државе. До сада смо добијали само регрес за матице, али то није довољно, објашњава Мирић.
У Србији има неколико великих откупљивача меда. Не може, међутим, сваки произвођач да прода свој мед. Потребно је да су регистровани код ветеринарског инспектора, да се мед доноси у лименој амбалажи, а потребан је и доказ о здравственој исправности. Осим тога, светско тржиште преплављено је медом из Кине чија је цена мања од евра по килограму.
Наши проивођачи траже око 100 динара по килограму, ако продају на велико. Са мањом ценом не покривају ни основне трошкове.
Председник Савеза пчеларских организација Србије Живослав Стојановић сматра да је непостојање адекватне лабораторије за откривање фруктозног сирупа проблем и да су они сами желели да је купе, али им је цена од 50.000 евра превисока. Њихова задруга има 12.000 регистрованих чланова, али он мисли да их је много више.
Он сам годишње прода око две тоне и то највише на изложбама и купцима који му долазе кући.
Јожеф Агарди, пчелар из Суботице, један је од ретких самосталних произвођача који је успео да мед извезе на тржиште ЕУ. Он је крајем прошле године добио сертификат о квалитету и извознички број и до сада извезао око 40 тона.
Продаје га великом купцу у Мађарској, који то препродаје у Немачку, тамо се мед пакује у мању амбалажу и тако стиже у продавнице. Агарди зарађује најмање у ланцу, али за сада је то једини начин да извезе свој мед.
Фирма „Тимо-мед“ једна је од ретких која је испунила европске услове и очекује добијање стандарда о безбедности хране (ХАЦЦП-а). Њен власник Срба Видојевић каже да је морао све објекте да реновира по правилнику кланичне индустрије и обезбеди хигијенску исправност производа. До сада је извозио само у Црну Гору, али се нада да ће ускоро његов мед да се нађе и натрпезама широм Европе и Америке.