Власт брани и право на сећање

05.11.2018. год.

Забрана преласка државне границе групи србских интелектуалаца је само наставак кампање коју државни органи уз помоћ парадржавних, анонимних структура воде у сусрет обележавању великог јубилеја 100. годишњице Подгоричке скупштине. Како смо раније писали, у Пљевљима, Будви, Херцег Новом, Никшићу и Беранама су најављене свечане академије, а на сам дан уједињења 1. децембра је планирано одржавање централне академије у Подгорици. Индикативно је да су Матија Бећковић, Александар Раковић, Чедомир Антић и Дејан Мировић раније најављивани као говорници на овим скуповима, па се недавна ујдурма са забраном преласка тумачи као режимска опструкција прославе славног јубилеја, пише Политика.

Одмах по најави да ће србски народ у Црној Гори прославити велики јубилеј стогодишњице народног уједињења и Велике подгоричке скупштине, којом је остварен вековни сан уједињења с једнородним народом Србије, у Црној Гори су се мобилисала провладина јавна и тајна удружења која на сва звона покушавају да овај историјски догађај представе у његовој супротности, с крајњим циљем да се ослобођење прогласи окупацијом.

У том контексту треба сагледавати појављивање фантомских плаката по црногорским градовима „Никад више 1918”, забрањивање свечане академије поводом 100. годишњице ослобођења у Пљевљима, али и недавну ујдурму забране преласка државне границе за више србских интелектуалаца.

Подсетимо, почетком прошлог месеца по свим већим црногорским градовима, осванули плакати анонимних аутора који су под слоганом „Никад више 1918”, у којима се наводило да је србска војска извршила „одмазду у Црној Гори” рушењем „хиљаде домова”, убијањем „црногорских патриота”, силовањем жена које су касније „извршавале самоубиства”.

Анонимни приређивачи патетичног текста потписани су као „љубитељи црногорског хероја Крста Зрновог Поповића”, борца за династију Петровић, који је погинуо током Другог светског рата као антикомуниста и вођа комитског одреда.

Ова акција личила је на неке раније када су у сусрет НАТО интеграцијама постављани немаштовити билборди у градским зонама с ребус слоганом који је говорио „Боље банана у руци, него руска чизма на врату.” Тада је на мети тих и сличних билборда, потписаних од „Црногорских патриота”, била Русија, а овим плакатима је на мети без дилеме Србија и још више србски народ у Црној Гори.

Пошто су увредљиви плакати лепљени чак и на општинским зградама, па и на црквеним здањима, револтирани грађани су се обраћали општинским полицијским станицама и локалним органима комуналне полиције, како би се поменути памфлети уклонили, али су на крају то учинили сами грађани самоиницијативно, а аутор и постављач ових срамних плаката су и до данас остали анонимни и непознати.

Да је власт умешана у њихово постављање дâ се закључити по томе што упркос постојању надзорних камера на местима где су плакати лепљени, полиција није успела да „сазна ко их је поставио”. Тако су опозициони представници тиватског локалног парламента предали пријаву за распиривање верске и националне мржње, тражећи да се открију починиоци лепљења плаката на згради Цркве Светог Саве и на згради општине, које су јасно покривене видео-надзором, али до данас нису добили одговоре које траже њихови грађани, револтирани због скрнављења цркве. Тешко да ће икада и добити одговор.

„Актуелна власт у Црној Гори није могла боље потврдити свој дискриминаторски однос према србском народу, али ни учинити бољу најаву наступајућим манифестацијама обележавања стогодишњице пробоја Солунског фронта и ослобођења и уједињења Црне Горе и Србије, и свих поробљених словенских простора у том времену, него што је то урадила повлачењем одобрења за одржавање манифестација културе у Пљевљима”, казао је председник Србског културног центра „Патријарх Варнав” Божидар Јеловац након недавне забране локалне власти у Пљевљима да се у том граду одржи свечана академија поводом великог јубилеја.

Подсетимо, у Пљевљима је на дан одржавања манифестације, односно само пар сати пре њеног почетка, општински функционер Мерсудин Халиловић повукао раније издату сагласност за кориштење сале Дома Војске Црне Горе. У Пљевљима је требало да се одржи прва свечаност од више најављених по свим већим градовима Црне Горе.

Ако се по јутру дан познаје, онда је очекивано да ће организатори прославе 100. годишњице значајних догађања ослобођења и уједињења, имати опструкције и у следећим манифестацијама у Будви, Херцег Новом, Беранама, Никшићу и оној централној манифестацији у Подгорици 1. децембра.

У Пљевљима је, уместо свечане академије у сали, ипак одржан програм и протестни перформанс. И поред забране и огромног броја полиције, која је готово блокирала град, у препуном храму и порти Цркве Свете Петке у Пљевљима, уз програм црквеног хора „Свети Новомученик Станко” из Никшића и србских уметника и етно-појаца, више стотина грађана присуствовало је обележавању ових свечаности, да би након тога мирном шетњом, уз запаљене свеће, отишли до зграде Општине Пљевља, уз песму „Тамо, далеко”.

Организатор прославе јубилеја Србски национални савет је упозорио да је оваквом забраном „драстично прекршен Устав Црне Горе, који у члану 79, у поглављу ’Заштита идентитета’ гарантује избор, употребу и јавно истицање националних симбола и обележавање националних празника”.

Ослободиоци претворени у тиране

Уз слоган „За право, част и слободу Црне Горе”, илустрацију на плакату је пратио следећи текст: „У немилосрдној одмазди и репресији над народом Црне Горе почињеним од стране Србије, њене војске, жандармерије и домаћих издајника у њеној служби, због активног отпора окупацији и анексији своје домовине, једне од најстаријих балканских држава, између децембра 1918. и августа 1929. године, у вртлогу пакла и смрти нестало је неколико хиљада људи. Убијено је преко 3.200 људи, од којих многи и зверски. Опљачкано је и попаљено преко 5.800 црногорских домова и других објеката. Хапшења, мучења и затварања прошло је преко 4.700 мушкараца, жена и деце. Прогнано је или приморано на егзил више од 3.000 црногорских породица. У готово сваком насељу кроз које су прошле српске казнене јединице вршена су силовања девојака и жена усљед којих је велики број њих касније чинио самоубиства дављењем или вешањем. Читава Црна Гора прошла је кроз срамоћења невиђена у њеној целокупној историји.” Плакате су излепили љубитељи комитског покрета и црногорског хероја Крста Зрновог Поповића.

Новица Ђурић, Политика

Извор
/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Трансродним спортистима забрањено учешће на Олимпијским играма

Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...

Ангелина Топић освојила бронзу на Светском првенству

Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...

Из Врања у Бразил!

„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...

IZ VRANJA U BRAZIL!

"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...

IZ VRANJA U BRAZIL!

"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...

IVANA ŠPANOVIć I ADRIANA VILAGOš BRILJIRALE U KRALJEVU

Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...

Остале новости из рубрике »