10-годишњи попис морског живота: нађена непозната бића

Крабе са канџма покривеним меком длаком и хоботнице са смешним слоновским ушима - испало је да таква бића живе у мору на дубини од 5 километара. Непозната раније науци, та бића су постала званични "грађани" захваљујући глобалном 10-годишњем истраживању Попис морског живота.

У том је пројекту учествовало 2700 истраживача из 80 земаља. Објекти истраживања су постали различити организми који насељавају мора и океане Земље - од најситнијег планктона све до огромних китова. Циљ пројекта је био наћи и описати што више живих бића. Научници су то успели. Они су израчунали да у води живи око милијарду различитих врста микроорганизама који износе од 50 до 90 одсто читаве биолошке масе океана. Све то има тежину једнаку маси 240 милијарди слонова.

Важно откриће океанолога су нађена на дну Пацифика близу Латинске Америке огромна поља микроорганизама, који су се сматрали давно изумрлим. До њих не допире сунчева светлост, они се хране сулфидима који се налазе у океанској води, - саопштавају научници. Пренеражује у тим микробима чињеница  да су способни да дишу азотом. Ти облици живих организама су постојали на Земљи још пре 3 милиона година, они имају  најстарији облик ДНК.

Иначе у регистар морских бића је унето 250 хиљада нових врста. Најпроширенији облик живота су љускари - има их скоро петина свих врста. Иза њих су мекушци, има их 17 одсто. Рибе заузимају 12 одсто. По 10 одсто отпада на једноћелијске микроорганизме и алге са осталим биљкама. Међутим, и после 10 година истраживања подводног живота научници признају да је све до сада немогуће саставити тачан регистар. За сваку познату врсту има још најмање три непознате, - уверен је научник Руског института океанологије Василиј Спиридонов.

Смисао је у томе да и даље врло мало знамо о океану.  Његова површина је шестоструко већа од копна, зато је разумљиво да имамо представу о једном постотку, ако не и мање, читавог морског дна, а да не говоримо о дебљини слоја воде.

Руски учесници тог пројекта упоређују истраживање морског живота с пописом становника који ће ускоро почети у земљи, - признао је координатор морског програма руског Светског фонда дивље природе Константин Згуровски.

Попис становништва се одржава редовно. Без тих података тешко је узимати у обзир тенденције у друштву, одређивати шта се дешава и планирати будућност. Исто то се дешава и са океаном. Човечанству је важно знати шта се дешава на његовим плавим њивама које нас у многоме хране, једноставно, зависимо од океана. Ако му се  нешто деси, тешко да ће човечанство преживети. Сматрам да би планета Земља морала да се зове планета Океан.

Резултати свеокеанског пописа ће помоћи човечанству да боље схвати шта се дешава у воденој средини и живи у хармонији са њом.