Русија припрема поновни захтев за пол

Научно-истраживачки брод „Академик Фјодоров" био је у још једној у низу експедиција на Арктику. Циљ експедиције представљало је прикупљање научних података за образлагање спољашње границе континенталног дела обале РФ.
 

Три месеца екипа је посветила проучавању обале у рејону подводног гребена Ломоносов и висоравни Мендељејева у Северном Леденом океану. Материјали истраживања представљаће основу руског захтева за одређивање граница копненог дела. За „Глас Русије" коментар даје стручњак за морско право, Василиј Гуцуљак.
 

Делимитирање арктичких простора могуће је само у оквиру међународног права. И у овом процесу прву улогу, безусловно има пет приарктичких држава, међу које спада и Русија. То је последица природних и географских услова. Ако полазимо од такозване секторалне теорије, добија се троугао, чији врх представља Северни пол, а базу приобаље приарктичке државе. То је заиста најраспрострањенија доктрина. Међутим, истичем да је то за сада још само доктрина. Званично секторални приступ није унет ни у један међународни уговор.

По Конвенцији о морском праву Русија дуж приобаља Северног Леденог океана има појас дужине 12 миља територијалних вода и економску зону од 200 миља. Међутим, појас економских интереса може бити повећан, ако се докаже да се континентална обала простире више од 200 миља.
 

Дакле, политичко питање о правима на освајање гигантских деоница арктичког дна треба да се решава уз помоћ аргумената из области геологије. За разматрање научних аргумената постоји специјални орган - комисија ОУН за границе приобалног копна. Пре неколико година Москва је комисији упутила захтев, у којем је доказивала да је подводни гребен Ломоносова, који пролази у рејону појаса, наставак Сибирске платформе, односно, руско копно се простире до самог Северног пола, укључујући и њега, због тога тамо треба да буде успостављена руска економска зона.
 

Комисија ОУН тада није задовољила захтев Москве, али га није ни одбацила, давши препоруку за прикупљање допунских доказа. Управо тиме се Москва бави у току последњих година. 2007. године су обављена истраживања у зони повезаности гребена Ломоносова и копна Лаптевог и Источно-Сибирског мора. Тада су се истраживачи спустили батискафом на дно океана у тачки пола, узели узорке тла и поставили тамо руску заставу. Анализа узетих материјала потврдила је истоветност гребена Ломоносов и Сибирске континенталне плоче.
 

Комисија ОУН ће се 2013. године вратити разматрању руског захтева и Москва жури да прикупи темељне доказе. Ако буде признато да је гребен Ломоносова граница руског копна, Москва ће за економско освајање добити гигантски сектор Арктика, који представља троугао с врхом у тачки пола и базу по линији Чукотка-Мурманск. Површина овог троугла износи 1,2 милиона квадратних километара.

У принципу, ни друге арктичке земље немају намеру да уступе пол без борбе. Данска и Канада такође активно прикупљају доказе за то да је гребен Ломоносова наставак њиховог копна. Врховни главни командант уједињених оружаних снага НАТО у Европи, адмирал флоте САД, Џејмс Ставриди, јавно је упозорио на могућност „новог хладног рата" на Арктику. С друге стране, Русија и Норвешка су одавно постигле договор о разграничењу морског добра у Баренцовом мору и Северном Леденом океану. Тако да се питање економске поделе Арктика ипак неће решавати само у комисијама ОУН, већ и путем споразума између северних земаља.