Нуклеарни потенцијал Русије очуваће се док у свету постоји опасност примене силе

Најснажније америчке термонуклеарне бомбе Б-53, направљене својевремено за уништавање подземних бункера совјетског руководства, подлежу утилизацији. Ово је изјавила Национална управа нуклеарне безбедности Министарства за енергетику САД.
 

Посматрачи виде ову изјаву као важан корак на путу рестартовања руско-америчких односа. Ипак иза тог корака треба да уследе и други. Реализација идеје нуклеарног разоружања могућа је смамо у контексту дубоке реоранизације читавог међународног система. О томе се говори у чланку Од нуклеарног одвраћања до опште безбедности, објављеном у петак у руском листу Известија.
 

Чланак је потписао академик Јевгениј Примаков, Јевгениј Велихов, као и бивши министар иностраних послова Русије Игор Иванов и бивши начелник генералштаба Оружаних снага РФ Михаил Моисејев. Аутори подвлаче да за сада у међународним односима постоји опасност од директне примене силе. И док она постоји, Русија мора да чува свој нуклеарни потенцијал ради заштите својих интереса. Истоврмено аутори истичу да је нуклеарно одвраћање немоћно према новим претњама 21. века: распростирањем оружја за масовно уништење, међународним тероризмом, етничким и религиозним конфликтима, трансграничним криминалом. У чланку се предлаже формирање новог међународног система поверења, на другим принципима и институцијама.
 

Експерт у области разоружања, заменик директора Института за САД и Канаду Павел Золотарев рекао је за Глас Русије како он види те институције.
 

Један од корака у том правцу могао би да буде везан за рализацију меморандума о остварању центра за размену података система за упозоравање од ракетног напада, који је био потписан између Русије и САД пре више од 10 година. Због разних разлога центар није отворен, и сада се прорађује реализација ове идеје у новим условима. То је један од кључних праваца у повећању мера поверења у сфери нуклеарних наоружања. И овде бих истакао важност тога што је првобитно овај центар размене података предвиђао укључивање других држава у његов рад. Пре свега нуклеарних, али и ненуклеарних између осталог.
 

Нуклеарно разоружање треба да остане стратешки циљ човечанства. Али оно не треба да доведе до ситуације када ће свет, ослобођен нуклеарног наоружања, постати свет слободан за ратова уз примену других видова оружја за масовно уништење. Овде такође треба да постоји систем међународне контроле и сарадње. Поводом планова САД да направе ПРО у Европи, као и на Далеком и Блиском Истоку, слични центри размене података треба да постоје у свим регионима, подсећа експерт.
 

У целини, како сматра Павел Золотарев, чланак водећих руских ауторитета у области разоружања диктира правац тражења могућих варијанти сарадње и комплекса мера поверења. Без тога немогуће је прећи на систем безбедности новог доба, ослобођеног од тешког бремена из доба хладног рата.