Рођендан ратне морнарице Русије

Данас је Рођендан руске ратне морнарице. Пре више од три века, 20. октобра 1696. године, Бољарска дума је на инсистирање цара Петра Првог, донела одлуку о изградњи војних бродова. „Бродови морају постојати," наредио је Петар Велики и у руски град Вороњеж упутили су се најбољи тесари и мајстори из целе земље. Овде су под руководством бродоградитеља из Холандије саградили галије прве морске флоте - „Апостол Петар" и „Апостол Павле".
 

Покушаји стварања флоте у Русији су постојали и раније. Почетком XVII века први цар из династије Романов - Михаил, позвао је данске бродоградитеље да направе брод с три јарбола, по европском стандарду. Брод је направљен, назван је „Фредерик", само што се испоставило да му је судбина била кратка - након што је поринут доспео је у буру и потонуо. Мало касније је у Астрахању бољарин Атанасије Ордин-Нашчокин саградио војну фрегату „Орао". Међутим, и време и место су били неуспешно изабрани - врхунац устанка козака на Дону под вођством Степана Разина. Побуњеници су освојили, опљачкали и спалили фрегату.
 

Трећи покушај изградње редовне флоте предузео је већ Петар Први, говори војни историчар, капетан првог ранга Владимир Овчиников.
 

 После неуспешног похода 1695. године на Азов, кад се тврђава није могла освојити без ратних бродова, донета је одлука о изградњи пловила. И уз њихову помоћ следећа кампања 1696. године била је крунисана успехом. Азов је освојен. После тога свима је постало јасно да Русија не може да води рат без морских снага на морским правцима. Зато се и појавио онај познати декрет Бољарске думе: „Бродови морају постојати." Заправо, од тада је започело стварање наше флоте.
 

Неколико година касније прве руске луке су се појавиле на Балтичком мору, а заједно с њима и Балтичка флота с главном базом у Санкт-Петербургу. Крајем XVIII века због активне спољашње политике земље и руско-турских ратова ради владавине на Црном мору појављује се Црноморска флота. Истовремено, ратна морнарица Русије постаје трећа по величини на свету, иза Велике Британије и Француске. И овакво стање ствари траје све до ХХ века. Фијаско у руско-јапанском рату је поткопао моћ руске флоте. Затим је ситуацију отежао Први светски рат, а за њим Октобарски преврат 1917. година и Грађански рат у Русији. Препород некадашње моћи започет је у Совјетском Савезу. За време Другог светског рата совјетска ратна морнарица је одиграла врло важну улогу.
 

Данас, преживевши распад Совјетског Савеза, губитак неких војно-морских база, руска флота постепено обнавља своју некадашњу моћ. Само  Црноморска флота ће до 2020. године бити допуњена с 15 ратних фрегата и неатомских подморница, каже заменик председника комитета Државне думе за одбрану Јуриј Совенко:

Данас се наручују нови ратни бродови, са стапела силазе атомске подморнице. Најочигледнији пример за то да је флота данас спремна за борбе и да испуњава задатке на свим тачкама светског океана јесте наше стално присуство у зони, у којој делују пирати. Лично сам дочекивао и испраћао наше ратне бродове, који тамо раде на чувању мирних цивилних бродова.

У току три века своје историје руска ратна морнарица је свима доказала да је у стању да решава све задатке, који су јој поверени, а то ће чинити и у будуће.