Србија и Русија праве реални бизнис са реалне људе

У руској престоници одржано је ново, треће по реду, заједничко заседање руског и спрског Пословног савета. Њихов главни задатак је упознати предузимаче једне са другима и израдити препоруке које ће узети у озбир између осталог међувладина комисија под руковдством Сергеја Шојгуа и Ивице Дачића.

Географија Русије за спрске бизнисмене одавно се не ограничава Москвом: ове недеље они су посетили „трећу престоницу“ Нижњи Новгород, убрзо треба да буде обављена посета великом индустријском центру Перму. Говори заменик председника Пословног савета за сарадњу са Србијом Владимир Герасимов:

Сигуран сам да ће перспектива стварања царинског савеза у Русији, као и изградња Јужног тока и низа других великих пројеката максимално интензивирати нашу сарадњу. Са своје стране потрудићемо се да учинимо све што од нас зависи како бисмо за сваког представника бизнис заједнице Русије и Србије нашли одговарајућег партнера.

Најперспективнији правац руско-спрског бизниса сада је енергетика, пољопривреда, саобраћај, фармацеутика. Стране су заинстересоване за формирање мешовитих предузећа и размену технологија. Без подршке власти, разме се, ту не може. Говори амбасадор Србије у РФ Јелица Курјак:

Ми, као органи државне власти, подржаваћемо вас, а ви, реални људи из реалног бизниса, молим, радите. Ви се врло лако упознајете, упостављате контакте. 96% робе код нас се не царини, користите ову могућност.

А ево конкретног примера рада бизнисмена из Србије и Русије: Генерални директор српске фармацеутске компаније Галеника Ненад Огњеновић говорио је о томе да је његово предузеће после деценија застоја већ испоручило у Русију лекове у вредности од неколико милиона долара. Али испорукама планови се не ограничавају.

Анализирајући руско тржиште, видели смо колика је његова потреба за фармацеутским производима. Планирамо  да освојимо производњу у Русији, ми имамо намеру заједно са руским партнерима да направимо компанију „Галеника-Русија“.

Русија је заинтересована не само за српску продукцију, већ и за српске стручњаке, каже Валериј Оскин, експерт информационо-аналитичког центра Кадровски преглед.

Негде пре 10-15 година организовао сам једно од првих мешовитих предузећа у хладној руској покрајини Јакутији. То је била руско-аустријска компанија, али када је аустријска страна бирала директора, она се зауставила на српском стручњаку. Био сам искрено зачуђен: шта, у Аустрији нема добрих управљача, који су упознати са технологијом прераде дрвета? Аустријски колега је одговорио: стручњаке имамо, али у вашим суровим природним условима они неће моћи да раде. Зато смо и позвали спрског директора, који је, да истакнем, одлично водио посао. Ако нам пође за руком да успоставимо добру сарадњу по питањима кадрова, то ће донети велику корист нашим привредама, резимира Валериј Оскин.

На данашњи дан при Привредној комори РФ делује више од 1500 страних компанија. Српски предузимачи су међу десет лидера, поред Немаца, Енглеза и Американаца.