Спасавамо Црно море

31. октобар је Међународни дан Црног мора. Пре 4 године шест  Црноморских земаља – Русија, Бугарска, Румунија, Турска, Грузија и Украјина потписале сз стратешки план акција на рехабилитацији и заштити мора. То је било последица наглог погоршања екологије Црног мора током последњих деценија.

Црно море је блиско стању пред смрт: воде река, које се уливају у њега, озбиљно су загађене тешким металима и нафтним дериватима; флора и фауна се смањују. Такве апокалиптичне изјаве су научници дали још пре 5 година. Они су износили веома песимистичне прогнозе о будућности тог мора. Међутим, то је случај када су експерти погрешили, њихове научне прогнозе се нису обистиниле. Болесник је преживео. Мада је његово стање далеко од идеалног,  ипак је криза прошла.
 

Црно море је у бољем стању него што је било недавно, - каже Михаил Перелогов, шеф лабораторије приобалских истраживања Сверуског НИИ рибарства и океанографије. - Рекао бих да се од деградације прелази стабилизацији.
 

Повећан је број врста риба, на које су заборавили не само научници, већ и рибари. Рибарство се стабилизовало на нивоу 300 до 400 хиљада тона годишње, смањило се загађивање воде. Све је то последица смањења од стране земаља  Црноморске обале штетних емисија у Дунав, Дон, Дњепар, који се уливају у Црно море.
 

Међутим, једни се проблеми решавају, други настају. Раније су главни извор загађивања биле отпадне воде, данас су то летовалишта. Буран развој туристичке индустрије изазвао је повећање броја стамбених комплекса на обали. Нису у свим тим комплексима  предвиђени ефикасни филтери за отпадне воде.
 

Међутим,  главна опасност за Црно море је риболов помоћу алова, - каже Михаил Перелогов.
 

И то риболов се врши на дубини, где се налази део еколошког система, који обезбеђује чистоћу воде. То су мекушци, који живе на дну, као и биолошка маса која је пре 50 година имала 40 до 50 милиона тона. Они су обезбеђивали филтрацију свега живог у Црном мору. Данас су се ти филтреи нагло смањили. Зато је неопходна потпуна забрана риболова помоћу алова у приобалској зони, те пренос га што даље од обале да не би обухватао филтрационе појасеве.
 

Данас, захваљујући напорима црноморских земаља, успело је спречавање глобалне еколошке катастрофе, - каже Михаил Перелогов. Међутим, не сме се зауставити на постигнутим резултатима. Предстоји решити многе проблеме, пре свега неопходно је разрадити јединствену концепцију развоја Црног мора.