Немачка као амбасадор Европе у Русији?

У Москви се одвија дводневна посета шефа немачког министарства иностраних послова Гида Вестервелеа. Буквално две недеље пре тога Русију је напустио федерални председник Немачке Кристиан Вулф. У две посете, осим тога што обе служе циљевима даљег развоја билатералних односа, постоји још један аспект, ништа мање важан – европски.
 

Што се тиче стања и перспектива руско-немачког партнерства, тешко да треба још једном наводити цифре билатералне робне размене, инвестиција које потврђују његов стратешки карактер. Али при свему томе чини ми се да је ништа мање важна и друга страна партнерства. Она је везана са тим што Немачка представља на светској сцени и интересе уједињене Европе, као и међународне организације које делују на континенту.
 

Зато су на дневи ред преговора у Москви Гида Вестервелеа била укључена, како је истакло руско МИП, питања приоритетна за стране. Међу њима је обнова архитектуре безбендости на евроатлантском простору, регулисање и превентива регионалних конфликата, борба против међународног тероризма, ПРО, недопуштање распростирања нуклеарног наоружања и друга. Усаглашавање прилаза решавању ових проблема везано је за предстојеће мултилатералне састанке уз учешће председника Русије и канцелара Немачке. То је у првом реду заседање Групе 20, заказано за новембар у Сеулу, самит Савета Русија-НАТО у Лисабону, као и децембарски форум ОЕБС-а у Астани.
 

У европском аспекту посете Вестервелеа екаперти – и руски и европски, истичу појаву нове тенденције. Александар Коновалов, професор, предедник независног Института за стратешке оцене сматра:
 

Европа је први пут за последње време одједном осетила оштру потребу за Русијом. Како ми се чини, формирана је тенденција која би могла да се изрази отприлике овако: жеља да се постане самостални центар моћи, који не зависи 101% од САД. То није одустајање од савезништва. То је свхатање да понекад праћење америчких корака доводи европљане у врло незгодан положај и не одговара њиховим интересима. Али како би се дистанцирало од Америке, треба се приближити Русији. О бићу заједничких проблема безбедности доводи данас Европу до закључка да је време када је требало дизати нос у односима са Русијом прошло. Европа почиње да схвата да јој је потребан стабилан и поуздан савезник. Такав као Русија – велик, јак, утицајан, који има излаз на друге регионе света.
 

Не тако давно француски Ле Фигаро прекорио је ЕУ за то што је утонувши у унутрашње проблеме изгубио из вида ток савремене историје. Између осталог, у својој кратковидости, по изразу листа, ЕУ је пренегрегао улогу суседне Русије. Очигледно, пре других то је осетила Немачка. У току септембарске посете Летонији федерални канцелар Ангела Меркел посебно је подвукла важност добросуседских односа са Москвом. Како је приметило летонски Рилсоа, долазак Меркел означио је врло важну политичку тенденцију. Тачније: Европа је узела стабилан крус на зближавање са Русијом и труди се да окрене земље новалије лицем преба себи. Карактер актуалне посете шефа немачке дипломатије Москви дозвољава да се надамо да дата тенденција нема привремени и случајни карактер.