Самит у Сеулу – провера чврстине

Један од главних задатака учесника на самиту «G20», који ће се у четвртак окупити у Сеулу је чување глобалне економије од девизних ратова. Међутим, стручњаци се плаше да ствар неће ићи даље од декларативних изјава – лидери водећих светских економија сусрету „двадесеторке“ прилазе с различитим виђењима путева за излазак из кризе.
 

 „Клуб двадесеторке“, који се још недавно сматрао најбољим механизом за борбу с финансијском кризом, сад губи свој ауторитет. Узроци се виде на површини. У трагању за сопственом коришћу земље не испуњавају обавезе преузете у оквиру «G20». Пре свега, то се тиче договора да се не манипулише курсевима националних валута. Вештачки утицај на вредност валута негативно се одржава на перспективе развоја светског девизног система у целини, навео је у интервјуу за „Глас Русије“ стручњак ИМЕМО РАН Дмитриј Смислов.
 

Земље покушавају да на овај или онај начин снизе вредност својих валута у односу на валуте других земаља. Ово ствара предности за извознике. С друге стране, инострана роба постаје скупља за локалне произвођаче, што стимулише развој националне индустрије. Међутим, то је врло опасна ситуација, посебно ако се у њу увлаче земље са светским резервним валутама. Настаје „пукотина“, која усисава велики број земаља. Оне почињу све више и више да обезвређују своју валуту. То поспешује развој инфлације, уништава систем међународне размене уопште. Услед тога појављује се претња да земље почну да прелазе од девизних ратова на трговачке, односно да уводе протекционистичке мере. Ово је посебно опасна појава у условима глобализације.
 

Излазак из ове ситуације може представљати комплекс мера, које рачунају на дугорочну и краткорочну перспективу, сматра Дмитриј Смислов.
 

У дугорочном смислу постоји пројекат замене долара јединственом светском валутом. Међутим, то је врло дуготрајан процес. И томе се противе САД. Друга иницијатива је повратак на златни стандард, односно на везивање валута за злато. Потоји још једна варијанта – да се међународном универзалном валутом учине специјална права позајмица, која даје ММФ. Овај предлог је Русија изнела још на Лондонском самиту „двадесеторке“. Међутим, против тога се залажу САД, а без њих није могуће ово остварити. У краткорочној перспективи постоје два основна правца. Први се састоји у томе да земље чврсто поштују обавезу да се не мешају у функционисање девизног тржишта и да не дозвољавају свесно обезвређивање валута. Други правац је да земље координишу своју макроекономску политику.
 

Ово је тим сложеније што јасније расте економски егоизам. Федерални резервни систем (ФРС) САД је ових дана донео одлуку да „пусти у погон штампарију“. Истовремено, Вашингтон од Пекинга захтева да „обори“ курс јуана. Ангела Маркел се већ понудила да помири САД и Кину. Канцелар Немачке такође није одушевљена намером Американаца да на тржиште емитују на стотине милијарди долара, које нису обезбеђене активом. Ипак, Маркел је уверена да ће „дух сарадње“, који традиционално прати седнице „клуба двадесеторке“ помоћи да се обаве плодне дискусије о курсевима валута и да се дође до одлуке, која ће одстранити претњи светских девизних ратова.
 

Посматрачи нису толике оптимисте. Већина стручњака сматра да је самит у Сеулу озбиљна провера чврстине и ефикасности «G20».