Тиргартен – лекција за сећање

У години када се прославља 65. годишњица завршетка Другог светског рата, навршава се 65 година споменику који је био први значајни симбол победе над фашизмом. То је меморијал палим совјетским војницима, откривен у берлинском кварту Тиргартен 11. новембра 1945. године.
 

Широка угнута колонада, на постаменту у цнетру бронзана фигура војника висока 8 метара, са стране два совјетска тенка и два топа који су јуришали на Берлин. Тако изгледа главни објекат меморијала. Пре 65 година он је отворен парадом трупа антифашистичке коалиције. Савезници СССР су одавали пошту армији која је одредила победоносни исход рата и претрпела у њему највеће губитке. У Тиргартену почива 2500 људи. И то ни из далека није једина наша братска гробница у Немачкој, појаснио је генерал-мајор Александар Кирилин, начелник Управе Министарства одбране РФ за чување сећања на погинуле приликом одбране Отаџбине.

На територији Немачке налази се огроман број наших ратних гробница, говори Александар Кирилин. При томе Немачка је у једностраном поретку преузела на себе обавезу не само бриге о њима, већ и њиховог очувања у погледу рестаурације, и ове обавезе скрупулозно се обављају. О томе сведочи много, између осталог споменик у Трептов-парку Берлина: колосалан новац уложен је у обнову бронзане фигуре нашег војника са дететом на рукама, чувене фигуре која је брижљиво рестаурирана, сачуван је њен аутентични облик. Исто је било учињено и у Тиргартену.
 

Данас се у читавој Европи налази скоро 4000 оваквих меморијала. У већини случајева према њима се односе са највећим потшовањем. По оцени руске стране, неке земље, међу њима Чешка и Мађарска, демонстрирају највиши степен одржавања меморијалних објеката. То је посебно вредно у наше дане, када се у државама Источне Европе и на постсовјетском простору још увек рашчишћавају односи са сопственом недавном историјом. У тим обрачунима споменици са совјетском симобликом често постају арена идеолошке борбе. И тада се у бој пуштају „мудре мисли“ да је ослобађање Европе од фашизма било ништа друго до совјетска окупација. Карактеристичан пример су жестоко спорови који се у Бугарској воде око Аљоше. Тако се назива легендарни споменик совјетском војнику ослободиоцу, који је постављен у Пловдиву и који умало није био уклоњен одлуком градских власти. Бугарима на част, Врховни суд земље је потврдио Аљошу у статусу споменика Другог светског рата који не могу бити срушени.
 

Упоредо са тим широко су познати узнемирујући случајеви када су совјетски меморијали у иностранству подвргавани нападима вандала – поливани бојом, шарани увредљивим натписима, чак нацитичким знацима. Тим поводом на Генералној скупштини УН, одржаној уочи 65. годишњице Велике Победе, Русија је иницирала специјалну резолуцију. У њој се осуђује скрнављење споменика борцима против фашизма, а државама чланицама УН препоручено је да предузму мере за пресецање сличних дејстава. Коментаришући руску иницијативу, Александар Кирилин је рекао:
 

Најсветије што може да буде код људи јесте сећање на оне војнике који су млади дали своје животе. Варварски се односити према сећању на погинуле војнике, схватајући да они сами себе не могу да заштите, да се њихов пепео налази далеко од домовине, само по себи представља обично хулиганство. Али постоје и правни аспекти, који нам омогућавају да их у одређеним случајевима бранимо.
 

Тако је Русија склопила међувладин споразум  о срадњи у области очувања војних гробница са 12 земаља. То су Мађарска, Немачка, Италија, Кина, Летонија, Монголија, Пољска, Румунија, Словачка, Финска, Чешка и Јапан. Таква сарадња, признају учесници споразума, неопходна је у име осмишљавања заједничке прошлости и помирења међу народима.