Јужни ток: ближи се финиш?

Главна интрига предстојеће посете Владимира Путина Софији је да ли ће бити уклоњене последње препреке на путу изградње гасовода Јужни ток. И да ли коначно бити формирано мешовито предузеће за израду бизнис плана бугарске деонице цевовода.
 

Стручњаци, а за њима и медији, прогнозирају и уверавају – биће! Али неке сумње остају. Превише дуго, недоследно и драматично текао је преговарачки процес са бугарском страном. Доследно повратно кретање – тако се сликовито могу окарактерисати акције кабинета Бојка Борисова. Сетимо се како је, дошавши на власт, влада са њим на челу фактички замрзла и мал те не сахранила сам пројекат алтернативног транспорта руског гаса преко дна Црног мора у Централну и Јужну Европу.
 

Али данас се из Софије чује сасвим друга песма... Са чим је повезана таква промена расположења? - питање директору Института за националну стратегију Сергеју Правосудову:
 

У суштини, са оним што је било јасно од почетка: Јужни ток је повољан за Бугарску! Једностанво нова влада је хтела да добије одређене повластице, водило се обично ценкање, углавном за попус на гас који стиже из Русије – тражили су да се скине 5%. А још Бугари су хтели да имају првенство својих извођачких структура у изградњи пројекта, да очувају обим транзита другим цевоводима на својој територији, преко које испоручујемо гас у Турску, Грчку и Македонију. Једном речи, уз рефрен високих речи о слободи, демократији и екологији рачунали су доларе и евре. Долазило је до директне уцене, наводно, ако смо вам потребни, пристаните на све наше услове! Од руске стране захтевало се велико умеће преговарања, маневрисања, како би овај жар угаснуо. Коначно, очигледно, биће нађено заједничко решење, кад се већ у Софији планира потписивање читавог низа споразума о енергетској саради. И најважније, споразума о формирању бизнис-плана.
 

Али слични споразум недавно је потписан са Румунијом. Испада да они имају улогу резервног аеродрома у случају ако Бугари ипак одустану? Некако уредљиво за земљу. Уопште није, сматра шеф Фодна за националну енергетску безбедност Константин Симонов.
 

Својевремено било је планирано да се цевовод пусти управо у Румунију. Али они су тамо почели да постављају разне, између осталог и политичке услове. Наравно, обратили смо се Бугарима. Румуни су се одмах предомислили, не желећи да пропуштају реални новац од транзита и додатне изворе испорука гаса. Само са Бугарском је тада већ био склопљен споразум о учешћу у пројекту Јужни ток. Старој румунској схеми је морало да се врати искључиво због нејасног става нове бугарске владе, која је у суштини блокирала пројекат. Да, ми желимо да се осигурамо! Нама је потребна алтернативна маршрута на тој деоници постављања гасовода. Што се тиче да ли је увредљиво или није... Румунија је имала све шансе да добије цевовод на својој територији. Она своју шансу тада није искористила. Сада ће очиглено морати да се задовољи огранком од магистралног гасовода у обиму 1-2 милијарде кубних метара плавог горива.
 

Постоје различите прогнозе тенденција потрошње гаса у Европи. Једни самтрају да ће понуда премашивати потражњу. Други, и међу њима је председник руског гасног удружења, потпредседник Државне думе РФ Валериј Јазев, допушта да за 20-30 година може да настане дефицит. Ако Бугарска настави енергетски дијалог са Русијом, какав сценарио ће јој више одговарати?
 

Учешће у Јужном току даје огромне предности Бугарској. Набрајам: добијање гаса, при чему по разумној цени, прилив озбиљних пара за транзит у буџет, отварање великог броја радних места. Ипак то није на годину-две, већ деценијама унапред. Глас Бугарске ће имати велику тежину у осигурању енергетске безбедности читаве Европе. Постоје прорачуна екомиста по којима ефекат од учешћа Бугарске у Јужном току достиже 25 милијарди евра. За земље са унутрашњим бруто производом од 15 милијарди евра, сложићете се, то је приличан приход за благајну. Сарадња са Русијом осигураће Бугарску од енергетских катиклизми. Шта год да се деси, цевовод је овде, у твојој земљи!
 

Да резимирамо: питање петопроцентног попуста на гас у суштини је одлучујући у данашњим руско-бугарским преговорима? Ако постоје економски основани разлози да се цена смањи, он ће бити размотрен, убеђен је Валериј Јазе. Пет одсто није тако критична сума за обе стране. Уверен сам да ће компромис бити пронађен и да ће споразуми у Софији бити потписани.