Руски Воцек страним љубитељима музике

16 милиона гледалаца у читавом свету добило је могућност да крајем радне недеље, 26. новембра, види у директном преносу из московског Бољшог театра оперу аустријског композитора Албана Берга Воцек – преставу која је у Русији постала сензација. Пренос је вршио француски ТВ канал Мецо.
 

Оепра Воцек сматра се једним од врхунаца уметности експресионизма, одавно је постала класика 20. века. Ипак у Русији она има чудну судбину, говори редитељ представе Дмитриј черњаков.
 

Редитељ говори да је једна од првих представа опере Воцек била направљена у Русији, у Санкт-Петербургу 1927. године. И сам Албан Берг долазио је на премијеру. Тачније у Русији премијера је одржана одмах после берлинске, коај је изведена 1925. године.
 

Али од тада на Бергову оперу као да су заборавили. Том паузом која се отегла 80 година објашњава се делимично узбуђење с којим је руска публика дочекала поставку Бољшог театра. Осим тога, наравно, интересовање су подгревали личности редитеља, Дмитрија Черњакова, и диригента Теодора Курентзиса. Обојица су познати по својим, благо речено, нетрадиционалним поставкама класике. Черњаков је освојио скандалозну славу после поставке опере Јевгеније Оњегин Чајковског. Тешко да је неко сумњао да редитељ неће изаћи на крај са сижеом Воцека – причом војника са повређеном психом која се завршава убиством вољене, мајке његовог сина. Али бојазни су се појавиле поводом певача и музичара, за које је стилистика експресионизма биал практично непозната. Ипак искуство је успело, иначе нико не би предложио да се врши међународни пренос, примећује Дмитриј Черњаков.
 

Музички то је врло добро урађено у Бољшом театру, узвикује редитељ. И то заиста снажно. Знам многе људе – не музичаре, који не могу чак да објасне како се то десило, али се налазе под јаким емоционалним пресингом. Врло ми је драго што ће сви видети начу продукцију. И оценити њен музички квалитет и класу сиврања оркестра захваљујући старањима музичара Бољшог театра и маестра Теодора Курентзиса.
 

Директни преноси представа Бољшог театра за Европу и Америку започели су пре две године балетским поставкама. И то је јасно: руски балет се посебно цени у свету. А први оперски пренос изведен је из Париза: за време гостовања Бољшог театра приказали су Јевгенија Оњегина у истој тој скандалозној поставци Дмитрија Черњакова. Тако да Воцек постаје први оперски пренос управо са сцене Бољшог театра.
 

Уопште, све је врло сложено, говори Дмитриј Черњаков. Како преносити позоришну представу, још врло сложену, на екран, а да она не изгуби своје дејство? Ради тога, наравно, врло много снаге се улаже. За време извођења Воцека у разним тачкама сале и на сцени такође се налази 10 камера. Ишли смо по сали, бирали места где је боље да их поставимо.
 

Тако да публиак сала где ће се вршити ови преноси могу да осете ефекат присуства. Јер камере показују и салу, кулисе, слика преноси атмосферу која влада на представи у Бољшом театру. За сам Бољшој театар овај пренос је још један реални корак у интеграцији руске уметности у европски контекст, који проширује публику на хиљаде пута.