Зец је наше све
Наступајућа 2011. година је по источном календару – година зеца. У Русији је ова животиња врло поштована, и то не једном у дванаест година, већ свакодневно. Као прво, зато што се среће у скоро свим руским регионима и зато што је лик у многим древним бајкама и предањима. А као друго, зец је по легенди спасио живот великом руском песнику Пушкину. Због тога му је чак подигнут споменик, који је у години на измаку навршио десет година.
Пушкин је био слободољубив човек и већ је пре двадесет пете године успео да преплави Русију „гнусним“ песмама с тачке гледишта званичне цензуре из тог времена. Да би схватио да не сме тако да пише руски цар је протерао песника у прогонство, у породично имање Михајловско, које се налазило на око триста километара од Петербурга, односно у крајњу забит.
Прво Пушкин није могао да трпи ово месташце удаљено од престонице и јако се љутио. А касније га је чак наволео и ту је написао много изванредних дела. Заправо, Пушкина као таквог, руска књижевност је добила управо након овог његовог принудног „службеног пута“.
Ипак, песнику је било досадно. Недостајали су му Петербург, светске разоноде и његови пријатељи, којима је желео да прочита оно што је написао у затвору. И у децембру 1825. године одлучио је да прекрши забрану и да се из Михајловског упуту и Петербург. И већ је сео у санке и викнуо кочијашу: „Брже!“ кад му је на пут истрчао зец. Коњи су стали. У Русији постоји древно сујеверје: ако зец претрчи стазу – не треба ићи на пут. Пушкин је уздахнуо и вратио се.
Касније се испоставило да га је овај догађај спасао од озбиљних непријатности, а можда и од погибије, каже сарадник Пушкиновог музеја Вероника Кирсанова.
Управо тих дана Пушкинови пријатељи, руски племићи, који су смислили тајну заверу с циљем да промене државну владу у Русији, имали су последњи састанак пре одлучујућег наступа, који је у историју ушао као „устанак декабриста“. Да је Пушкин дошао до Петербурга, сигурно би био с завереницима и делио би њихову судбину. Као што знамо, Николај I се строго обрачнуао с декабристима – петорица су била обешена, остали прогнани у Сибир с лишавањем свих звања и награда. Не зна се шта је чекало Пушкина да није било зеца (...).
Прошле су године и група ентузијаста одлучила је да званично забележи улогу зеца у судбини првог песника Русије. Тако се на раскрсници, где је по предању Пушкин срео зеца, појавио споменик. Мале и велике зечеве сад у Михајловско доносе сви од реда – време је да се отвори музеј за њих. Поштоваоци код споменика доносе шаргарепу и купус како би умилостивили живи симбол. Зечеви, којих од Пушкиновог времена нема ништа мање у Михајловском, са захвалношћу примају поклоне.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Пушкин
- књижевност
- споменик
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »
















