Повратак Бољшог театра на своју историјску позорницу

У историјату славног московског Бољшог театра 2011. година има посебно место: у пролеће ће главни театар Русије славити 235. годишњицу, а у јесен ће се, после завршетка грандиозне реконструкције вратити на своју историјску позорницу.


Бољшој театар је један од симбола руске културе. Он је познат у свим земљама, на свим континентима. Историјска зграда са чувеном кованом квадригом Аполона на тимпанону његове фасаде позната је сваком цивилизованном човеку. Више од 5 година је то дело неимара Осипа Бовеа било у скелама – рађене су биле опширне рестаурације и реконструкције тог театра. Најзад, спољни радови су завршени, те зграда позоришта на Позоришном тргу изгледа онако, како је изгледала некад. На рачун подземних просторија је његова површина повећана скоро двоструко, а коришћење нових технологија је претворило зграду у суперсавремену. Завршена је монтажа позорница: театар ће имати позорнице за опере и за  балете. И то помоћу само једног дугмета се може добити позорница потребне конфигурације. Данас се врше радови у сали за гледаоце – позлаћују се елементи на којем су приказани Музе и Аполон. Ложе и сале Бољшог театра  ће бити тапациране тканинама, које су ручно израђене према технологијама из 19. века са украсима од златне и сребрне срме.


Према дугогодишњој традицији, приликом отварања сезоне се даје руска класична опера. Овог пута ће традиција бити прекршена, -  саопштио је главни диригент и музички руководилац театра Василиј Синајски. Планира се гала-концерт, у којем ће наступити све звезде  ог театра – и оперске диве, и балерине. Иначе ће први страни гост на главној позорници Бољшог театра бити трупа чувеног миланског театра Ла скала.

Бољшој театар сматрају у свету узором руске класике, мада он има на репертоару осим класичних ремек-дела и савремене опере и балете. Неки од њих се стварају специјално према наруџби Бољшог театра – то је традиција, која је настала у 19. веку. Између осталих, један од очекиваних догађаја сезоне ће бити таква премијера – балет Изгубљене илузије петербуршког композитора Леонида Десјатникова.   
 

Чини ми се да Бољшој театар мора да има два смера, - тврди Василиј Синајски, - тако рећи, два лица - за руске глеаоце и за страну публику. У иностранству ће увек бити потражња за уметношћу. Тамо морају да буду сигурни да је та уметност у Бољшом театру заступљена на највишем нивоу.
 

Приликом прве приредбе после реконструкције ће публика први пут видети и нову завесу, тачну копију завесе из средине 19. века. Завеса се подиже и спушта, она није ткана, већ насликана на бешавном платну размера 17 према 24 метра. На  огромном платну је приказан сиже Москве из 1612. године, повезан са стасањем руске државности. Историјска реликвија није сачувана. Савремени уметници су обнављали завесу према скици, гравури у боји и фотографији.