Бенито Мусолини: спартански сто

Једна од жртава фашистичког режима Мусолинија постала је традиционална италијанска паста. 1931. године је поет-футуриста Филипо Томазо Маринети, који се удварао фашизму, објавио манифест, којим је напао макароне као апсурдистичку исталијанску гастрономску религију. Паста, према идеологу тог режима, јест симбол пасивности, тромости. Укидање пасташоте, тврдио је Маринети, пружиће Италији могућност да не зависи од скупог увоза жита и омогућити националну производњу пиринча. Италијани, између осталог, напад на омиљену пасту прихватили су филозофски – једна је ствар пропаганда, а друга је  реалан живот, у којем чак и идеолози воле макароне. Вероватно је тако и било. На крају крајева, и сам дуче, према успоменама његовог сина Романа Мусолинија, као омиљено јело је имао ту исту пасташоту, коју је тако огорчено напао Маринети.


Мусолини би обично почео дан од сока од наранџе, а завршавао чашом млека или чајем од камилице уочи сна. Доручковао је диктатор после јахања у парку воће, млеко, хлеб од крупно млевеног брашна, који би понекад пекла његова жена, белу кафу. Обичан јеловник италијанског дучеа је обухватао шпагете са сосом од парадајза, понекад јаја и кувану пилетину, свежу салату, спанаћ, динстано поврће и воће. Мусолини је нарочито волео некувано поврће и јео га у огромним количинама. Диктатору би служили велики тањир и сланик, у који је спуштао лук или бобове, пре него што их стави у уста.


У младим данима будући дуче је сазнао шта је глад. У време, када је скитао Швајцарском, он би понекад просио, јер није имао у џепу ништа осим медаљона од никла са портретом Карла Маркса. Једном је у Женеви млади Мусолини био толико гладан да је напао две Енглескиње које су на клупи јеле свој доручак – хлеб, сир, јаја.
 

Када је постао вођа Италије, Бенито Мусолини се поносио својим спартанским јеловником и строгим уздржавањем приликом владиних пријема. Он није био гурман. То није ни чудо: патио је од болова у желуцу. Да би их олакшао, он је пио само киселу воду или млеко, избегавао папрена јела, те није јео много меса. Упркос постојећем мишлењу, за разлику од другог диктатора Хитлера, он није био вегетаријанац.: у његовом јеловнику су били питоми зец, кокошка и риба.
 

Вино је Мусолини пио само у ретким случајевима. Он је послушно пратио савете лекара, те је волео целебна пића од трава. Италијански лекари су преписали дучеу да сваки дан пије кувано млеко у великим количинама. Није искључено да је та млечна дијета само погоршала здравствено стање фашистичког диктатора Италије.


У време другог светског рата, у који је због авантуристичке политике Мусолинија била увучена Италија, земља се суочила са дефицитом намирница, а да се не каже са глађу. Већ у јесен 1940. године су била уведена ограничења за продају маслиновог уља и путера, пасте, пиринча и брашна. У октобру 1940. године биле су смањене норме продаје становништву хлеба. То је био само почетак – током рата су ограничења расла. Агитационе плакате с паролом «Ко сувише много једе, тај пљачка отаџбину» нису могле да поправе ситуацију с намирницама, ни да спасу фашистички режим и самог дучеа.