Енергија достојна боље примене

Занимљиво што је једно од првих саопштења у аустријској штампи која се тичу 4. Европске гасне конференције у Бечу од 25. до 27. јанаура, била изјава председника управе аустријског концерна ОМВ АГ Вернера Аулија. Ова компанија, као што је познато, стоји на челу међународног конзорцијума за изградњу гасовода Набуко, намењеног транспортовању гаса из Централне Азије у Европу, заобилазећи Русију. Како је изјавио Аули са страница Винер Цајтунга, сада за реализацију пројекта настају идеалне претпоставке.
 

У датом случају мислимо да није толико важно одговара ли оптимистичка оцена председника ОМВ реалној ситуацији око покретања овог у многоме виртуелног пројекта. Ради се о другом. Тачније – о оној заиста завидној енергији са којом ЕУ активизира напоре на диверзификацији гасних токова у Европу.
 

Подлога за ту исту диверзификацију никада се није посебно скривала. Довољно је да се сетимо, рецимо, изјаве британског Гардијана поводом потписивања споразума између ЕУ и Турске о природном гасу 2009. године, што није директно везано са Набуком. За овај споразум поменути лист је тада рекао да ће разбити чврст загрљај Русије.
 

Русија у тежњи ЕУ да тражи нове изворе плавог горива не види нешто неприродно. Брига главног европског клуба континента о својој енергетској безбедности јасна је. Само да ли треба повезивати ову бригу са бојазни од чувене гасне уцене од стране Русије или са њеном непоузданошћу као испоручиоца? Председник Руског гасног удружења Валериј Јазев је за време излагања на Бечком форуму рекао између осталог да ће у наредних 20 година Русија остати водећи произвођач природног гаса у свету. До 2030. године она ће годишње испоручивати на домаће и међународно тржиште до трилион кубних метара гаса, од којих ће 455 милијарди чинити извозне испоруке.
 

Између осталог, подвукао је Јазев, мада европско тржиште и даље остаје за руски извоз водеће, брзо ће расти такође испоруке руског гаса на азијско-тихоокеанско тржиште. Ипак, како би руски гас стигао до порошача, између осталог и Европе, додао је руски представник, неопходни су повољни прави услови за међународну сарадњу. У вези са тим он је поново позвао европске партнере да дају Јужном току који се гради и који може да доставља у Европу до 63 милијарди кубних метара гаса годишње статус приоритетног пројекта ЕУ. Али то се не чини, пошто се Јужни ток за сада сматра конкурентом Набука.
 

Између осталог, Јуриј Липатов, председник Комитета за енергетику руске Државне думе, не види ту некакву конкренцију. Потребе Еврпе за гасом до 2025. године, по његовим речима, достићи ће 510 милијарди кубних метара. Тако да ако се споје капацитети Северног и Јужног тока, као и Набука, све једно биће недовољни. Важније је друго, сматра експерт.

Европа решава своја питања, а са друге стране гледа на овај процес егоистично. Са једне стране гас је потребан, са друге како да не постане зависна од Русије.

Уз то се може додати једно. Енрегија Европе и у директном и преносном смислу заслужује вероватно још у многоме бољу примену.