Пажња, Земљо! Слетели смо на Марс

Посада виртуелне експедиције на Марс пробава слетање на Црвену планету. У московском институту медицинско-биолошких проблема РАН данас, 12. Фебруара, почиње нова етапа експеримента Марс-500. Посада се дели на два дела. Троје марсонаута – Рус, Италијан и Кинез прелазе у модул за слетање који се одваја од космичког брода. Још два Руса и Француз ће наставити да круже у марсовској орбити у основном модулу.

Делови, који симулирају космички брод ће остати у Институту на истом месту, само се међу њима затвара пролаз. Обе групе губе визуелни контакт, те могу да контактирају само преко везе. Група која силази на «површину» Марса остаће тамо у току 12 дана. За то време је планирано три изласка на површину – 14., 18. и 22. фебруара. Изаћи ће два човека, изнети бушилицу и други алат, трећи ће пазити на њих изнутра. Детаљан опис радова, односно, циклограм, обухвата 50 операција, - каже  технички директор пројекта и заменик главног конструктора Евгениј Демин.

Прво ће се  подићи заставе земаља-учесница тог експеримента. Затим предстоје радови са магнетометром – покушај тражења девијација магнетског поља.  Даље се узимају узорци тла у различитим верзијама.

За изласке је предвиђен велики део, где је симулиран рељеф, близак марсовском. Осим обојених црвенкастом бојом песка и камења тамо се налази прави  двојник руске међупланетарне станице. Марсонаути ће радити у правим скафандерима. Додуше, организатори експеримента су узели у обзир да је на Земљи гравитација два и по пута већа од оне на Марсу, зато њихови питомци не би могли да подигну реалне оклопе – они би испали сувише тешки. Зато смо морали да створимо посебне скафандере, - прецизирао је Евгениј Демин.

Скафандер се зове Орлан-Э, он је разрађен специјално за овај програм. То је лакша варијанта скафандера, који се користи на МКС.  Мада је варијанта олакшана, ипак он тежи 32 килограма.  Првобитна тежина је смањена троструко.

Услови експеримента максимално моделују реалну експедицију. Марсонаути су изоловани од спољног света. Контактирање са «Земљом» се остварује путем електронске поште са задржавањем 20 минута, колико је потребно да сигнал дође до Земље и врати се натраг. Што се тиче хране, она је иста коју користе посаде на МКС – космичке конзерве.  Даноноћје се састоји од три дела по 8 сати: рад, одмор и сан. Уместо прозора на зидовима су екрани. Између осталог, ако неко пожели да напусти експеримент, он то може да учини у сваком моменту. Њега ће сматрати умрлим, те ће његово тело  изгурати у «отворени космос» преко  уставе. На правом броду ће с  умрлим људима поступити исто тако.

Свакако, постоје разлике између правог и симулираног лета. Не може да се симулира бестежинско стање. Учесници експеримента једном недељно се туширају, док  астронаути у космосу користе влажне салвете – воде је довољно само за пиће. Најзад, главно је: на броду нема извора радијације, с којом ће се човек суочити у време путовања на Марс. Косимчка радијација и њене негативне последице по здравље остају за сада  најважнији нерешени проблем. То је један од разлога, што људи нису ишли на Марс, мада је технички то било давно могуће.

Налажење модула на «површини Марса» ће бити завршено 23. фебруара, затим ће он узлетети и упутити се  орбиталном модулу. После спајања и 3-дневног карантина ће се отворити прелаз, те ће се посаде  ујединити. Затим ће брод кренути ка Земљи -  то је последња етапа 520-дневне експедиције. Повратак је планиран за  новембар.

Идеја симулације дугачког космичког лета  у циљу да се провери како се мења физичко и психолошко стање људи  није нова. Такав експеримент  се планирао у СССР-у пре неколико деценија када су се градили ракета и брод за лет на Марс. Данас Роскосмос заједно с космичким агенцијама 25 земаља планира марсовску експедицију за 2030. годину. Експеримент Марс-500 је једна етапа за прирему те експедиције.