Блиски Исток: крај епохе фараона

Основну покретачку снагу покрета, који су се одиграли у арапским земљама Севера Африке и Блиског Истока чини образована омладина, која се бори за достојно место у друштву. Тако сматра већина стручњака, који анализирају последње догађаје у овом великом региону.

Народни немири у Тунису, који су већ добили назив „јасминова револуција“ постали су својеврстан детонатор, који је изазвао експлозију ситуације у наизглед мирним суседним земљама. Највећа пажња је прикована за Египат – највећу арапску земљу, која се традиционално сматрала лидером умерених снага у региону. Без обзира на то, аналитичари су већ одавно Египат називали „колосом на стакленим ногама“. У овој земљи с најгушћим становништвом на Блиском Истоку, с најјачом војском и прилично развијеном индустријом скоро половина становништва једва саставља крај с крајем. Јаз између мањине која живи у раскоши и сиромашне већине, неефикасно управљање и корупција, која прожима све области живота јесу карактеристичне црте савременог Египта. Међутим, управо овде је омладина умела да постави властима одавно сазрела питања. Сад се иста ова питања постављају владарима Алжира, Јемена, Сирије, па чак и из сасвим срећних Јордана и Бахреина. Активирала се и опозиција у Ирану.

Аналитичари у многоме повезују радикализацију омладине с утицајем фактора савремене цивилизације, с развојем информативних технологија. Управо социјалне интернет-мреже су омогућиле младим представницима интелигенције да се удруже и да формулишу своје захтеве. На ово је обратио пажњу руски стручњак за Исток, Георгије Мирски.

Треба истаћи чврстину и непоколебљивост људи, у чијој авангарди је ишла млада интелигенција. Видевши шта се десило у Тунису они су уз помоћ интернета мобилисали народне масе. Без интернета не би било никаквог успеха.

Ипак, стручњак није склон томе да апсолутизује утицај западних вредности на арапску омладину.

Кад говорим о утицају, који имају Европа и Запад на младу интелигенцију, то пре свега значи да људи захтевају слободу, демократију и поштовање права човека, да су незадовољни самовољом, незадовољни су тиме што их влада презире и што се одвојила од њих. Међутим, то уопште не значи да би они желели да буду Европљани, да су ови млади људи спремни да жртвују своју традицију, своје вредности, своју културу.

У Египту је већ формиран омладински покрет „25. јануар". Он је своје захтеве већ поднео Највишем савету оружаних снага земље. Главно је да се одреди јасна временска динамика за прелазак на грађанску управу. Омладина напушта улице. Засад. И овде стручњаци не журе с предвиђањем тока догађаја. Јер, отишла је стара владајућа врхушка, а проблеми су остали. А ситуација није оваква само у Египту.