Фонд који храни

Свет ће од глади спасити прехрамбени фонд. Амерички експерти предлажу да се узме као узор механизам житног интервентног фонда који је био формиран у Русији. Како је изјавио у интервјуу за Глас Русије шеф вашингтонског Ерт Полиси Инситујут Лестор Браун, само тако се могу избећи проблеми са храном у будућности.

Експерти све чешће говоре о томе да ће наредна светска криза бити прехрамбена. УН истичу да су цене низа намирница достигле историјски максимум и настављају да расту. Поскупљује буквално све – од пшенице од палминог уља, од кукуруза до сока од поморанџе.

Узрока за такво нагло поскупљење има неколико: неповољни природни услови, увећање броја становника, значајно увећање потрошње. А последица је увек иста – глад. Амерички експерти су проанализирали како се решава проблем осигурања хране у разним земљама. На крају су дошли до закључка да је руски модел – интервентни фонд – најперсективнији. Формирање сличног фонда ће постати фактор стабилизације, подвукао је руководилац Ерт Полисти Инститјут Лестор Браун.

Светски прехрамбени фонд могао би да осигура стабилност на светском тржишту хране. Када цене падају испод утврђеног прага, стабилизациони фонд ће куповати житарице. Када цене достигну врхунац, житарице из фонда ће ићи на тржиште како би се избегло колебање цена.

Да подсетимо да механизам житних интервенција делује у Русији већ 10 година. Одлуку о продаји житарица из фонда доноси влада. Политиком Светског прехрамбеног фонда треба да се баве све заинтересоване стране, сматра Лестор Браун.

Политику фонда ће одређивати савет дирекотра. Он ће доносити основне одлуке. У њега ће ући представници земаља извозника и увозника житарица и светских произвођача житарица. Њима је ова сарадња неопходна. То ће бити прилично велики савет – 15, 18 или 20 чланова. Он ће штитити интересе и извозника и увозника житарица.

У међувремену експерти прогнозирају смањење светске производње житарица. Нема никакве наде да ће површине под усевима бити увећане. Тако у Америци више није остало неискоришћених пољопривредних површина. Нема за сада ни технологија које би омогућиле да се увећају приноси. Тачније решавање проблема хране не сме се одлагати за будућност, инсистира експерт:

На формирању фонда треба радити већ сада, зато што је то дуг процес. Треба размислити и о томе где ће се чувати житарице и да ли ћемо ми моћи нешто да ставимо у фонд за ову годину. Све зависи од овогодишњег рода. Ако у свету буду рекорнди приноси, моћи ћемо да почнемо да правимо залихе, али ако приноси буду невелики, цене ће скочити још више и биће врло тешко купити житарице за фонд.

Друго је питање што за сада читав свет болно реагоје само на скок цена нафте. Али ако у случају нафте постоји могућност да се мало смањи њена потрошња, потребе човека за јелом се не могу смањити. А учинити тако да количина хране не пада под утицајем многобројних фактора, то се може. И руски житни фонд је то већ доказао.