"Распето Косово и Метохија" и на енглеском

У сарадњи Епархије рашко-призренске и издавачке куће Евро-Гуинти, недавно је објављено енглеско издање зборника "Распето Косово и Метохија - света српска земља", у којој је по први пут од увођења протектората Уједињених нација на КиМ, на једном мјесту сабран попис свих порушених, оштећених и угрожених православних цркава и манастира, као и српских гробаља и споменика у тој покрајини од јуна 1999. до данас. Ријеч је о четвртом проширеном, допуњеном и најпотпунијем издању публикације "Распето Косово", коју је Епархија рашко-призренска досад објавила августа и октобра 1999. и маја 2001. године. Према ријечима епископа рашко-призренског Артемија (Радосављевића), који је написао предговор за најновије издање, Епархија је издавачу уступила све текстове и фотографије које је прикупила протеклих осам година. "Не можемо стално бити на почетку. Природно је да објединимо све податке и документе које имамо, како би имали потпуни увид и све информације о стању српске баштине на КиМ. Ова књига, штампана на два језика (ускоро ће бити објављено и српско издање), намијењена је и биће доступна домаћој и страној јавности - свима које занима питање КиМ", каже владика Артемије.
Осим његовог увода посвећеног завршници посљедњег поглавља историје КиМ које је, како владика објашњава, започело прије готово 620 година Косовском битком, а пријети да се оконча потпуном промјеном националног и вјерског идентитета покрајине, књига садржи приказе културно-историјске баштине на КиМ од праисторије до данас и споменика културе свих народа који тамо живе. Према листи из 1986, на цијелом Космету има их 372. Текстове прате табеле на којима су приказани типови споменика, од праисторије до модерног доба. Дат је и попис албанских културних споменика прве и друге категорије. Српско културно-историјско насљеђе подијељено је у два сегмента - на црквене споменике од 13. до 20. вијека и тврђаве и насеља од 11. до 20. вијека. Уз напомену да "у јужној српској покрајини постоји сукоб два права: четничког права Албанаца и историјског права Срба", књига, чији је уредник Војин А. Анчић, нуди кратку анализу овог проблема.
Уз побројане међународне конвенције које обавезују цивилну и војну управу УН на КиМ да брине и штити културну баштину, најдрагоцјенији дио књиге су хронолошки обрађене листе уништених, оштећених и угрожених цркава и манастира од 1999, с посебним поглављем које обрађује мартовски погром над косметским Србима и њиховим светињама 2004.године "Лична карта" сваког споменика, уз фотографије прије и послије рушења или оштећења, садржи његову кратку биографију, опис локалитета, начин живота и драгоцјености које су у њему чуване. На сличан начин обрађени су и споменици и амбијенталне цјелине попут Велике Хоче . Четири српска споменика са Унескове листе свјетске и угрожене културне баштине - призренска црква Богородице Љевишке (13. вијек) и три манастира из 14. вијека - Пећка патријаршија, Високи Дечани и Грачаница - посебно су представљени. Публикација садржи и приказ стања на српским гробљима, фотографије појединих метохијских градова (Пећ, Призрен), чији је ужи центар током протеклих осам година "ослобођен" многих споменика, као и модерну споменичку иконографију на КиМ.

Оштећена 52 објекта културне баштине

Портпарол Косовске полицијске службе (КПС) Ветон Ељшани изјавио је да су од почетка ове године на Косову регистрована 52 оштећења објеката културне баштине, од којих је расвијетљено 18.Према његовим ријечима, тим поводом ухапшено је 25 особа.