Европа – Русија: очи у очи
„Европа очима Руса. Русија очима Европљана“ – планирано је да се у овим границма развија музички фестивал, који се отварио у Москви 1. марта и који ће се наставити током године.
Суштина нове манифестације је у следећем: од групе европских композитора наручује се „Музика о Русији“, од групе њихових руских колега „музика о европским земљама“, а затим се сва ова дела у паровима изводе у Москви.
„Треба искоренити дефицит нове музике у концернтим салама, а уједно треба упознати младе нараштаје руских и европских аутора,“ тврди иницијатор пројекта Владимир Тарнопољски. Он није само познати композитор, већ и председник Центра савремене музике Московског конзерваторијума, одакле је заправо и потекла идеја о руско-европском фестивалу. Она је наишла на солидну подршку код Европске Уније, која је пристала да заједно с Московским конзерваторијумом финансира годишњи пројеката. А то је, са своје стране, омогућило да се за њега ангажује велики број учесника. То су композитори из Фрацуске и Велике Британије, Аустрије и Италије, Пољске и Мађарске, Румуније и Бугарске, Летоније и Русије. „Нешто овакво још није постојало!“ са сигурношћу је у интервјуу за „Глас Русије“ изјавио научни сарадник Центра за савремену музику композитор Фјодор Софронов.
То је заиста грандиозан подухват. И скуп. Јер, наручено је 18 нових партитура: девет с руске стране и девет од стране земаља, заступљених у пројекту. Притом су то земље с којима су наше културне везе у току последњих двадесет година практично биле покидане. На пример, шта знамо о савременој летонској или бугарској, па чак и о пољској музици, која се код нас раније често мола чути и која је била добро позната? Скоро ништа.
Посебна вредност новог фестивала састоји се у могућности коју пружа 18 композитора. „Свако има озбиљну шансу да уђе у националну културу друге земље, јер је услов наруџбине фестифала да се дело напише управо по мотивима стране културе,“ наставља Фјодор Софронов.
Овај задатак је постављен од почетка – да се створе извесни портрети културе у контексту свог сопственог музичког размишљања. Јер без обзира на то што савремена музика изгледа као глобализована уметност, свеједно је композитор сваке конкретне земље веран својој националној школи. На пример, руски композитор, који пише музику „о Румунији“ свједно ће писати руску музику, чак и ако то буде на румунском материјалу. Овај феномен је одавно познат. Пре 160 година руски класик Михаил Глинка“ је писао шпанске увертире – „Арагонску хоту“ и „Сећање на ноћ у Мадриду“,а пре њега је немачки композитор Јохан Хасе написао оперу о руском цару Ивану Грозном. Међутим, Глинка није због тога престао да буде руски композитор-романтичар, а Хасе није престао да буде највећи оперски композитор немачког барока.
Наравно, најјача страна новог пројекта је то што је он пре свега стваралачки, али истовремено и извођачки. Музичари московског оркестра „Студио нове музике“ а то је главни колектив, који носи највеће оптерећење фестивала, - мораће озбиљно да се потруди над партитурама. 1. марта он ће представити слушаоцима први, руско-аустријски пар учесника.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/Capelare/cc-by-nc-sa 3.0/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »
















