Модернизацију Русије Александар Други започео је човековом личношћу

Реформе руског цара Александра Другог данас називају примером успешне модернизације земље. Главна од њих је ослобађање сељака од вековне феудалне зависности. Тачно пре 150 година, 3. марта 1861. године, потписавши Манифест о укдању кметства, руски цар отворио је нову еру Русије.

Кметови нису били робови, али нису били слободни људи, налазећи се у зависности од свог спахије. 1861. године право на слободу добило је више од 25 милиона људи. Потписавши манифест, Александар Други је кренуо против конзервативног дела племства, сматра директор Института за историју Русије РАН Андреј Сахаров.

Александар Други је био човек епохе, човек великих одлука, заиста моднеризационих решења, зато што модернизација започиње пре свега човековом личношћу, слободом човека, људским правима, могућношћу испољавања иницијативе. Он и његов брат Константин Николајевич, који је био његов помоћник и друг, показали су се као прогресивни људи, који су схватали потребе Русије.

Главни услов сељачке реформе био је то што су сељаци престали да се сматрају кметовима. Они су добили право слободних становника села. Сељачке куће, објекти сеоског домаћинства, сва покретна и непокретна имовина сељака била је проглашена њиховом личном имовином. Бивши кметови су добили елементарна грађанска и политичка права, укључујући могућност учешћа у локалној самоуправи и доступ правосуђу.

Иза укидања кметства уследиле су и друге реформе социјалних институција руског друштва. Био је уведен цивилизован суд, општинска самоуправа, појавила се слобода штампе. Реформисани су армија и финансијски систем земље.

Александар Други је погунуо управо тог дана када је одлучио да приступи новом реформаторском пројекту – да да земљи Устав. 1881. године цар је био смртно рањен на обали Јекатерининског канала у Петербургу бомбом терориста. Велике реформе остале су недовршене.

У народу за укидање кметства Александар Други је добио име Ослободилац. Тај догађај је означио почетак преласка земље са аграрног ка индустријском развоју, дао импулс развоју приватне иницијативе и предузимаштва, истакоа је данас председник РФ Дмитриј Медведев у својој честици учесницима научне конференције у Петербургу, посвећене 150. годишњици Манифеста о укидању кемтства у Русији. Председник је изразио уверење да учесници конференције, међу којима су научници, публицисти, као и друштвени и политички посленици, могу свестрано да анализирају суштину и значај таквих промена, да објективно оцене улогу ових реформи у политичком и социјално-економском успону Русије.