Илићев посао или превара века

Уколико новинарима, али и стручној јавности сутра заиста буде предочен комплетан уговор о концесији за изградњу аутопута Хоргош-Пожега, биће јасно коме је у овом послу одговарала тајност његове садржине. Видеће се да ли је у питању велики посао или велика превара у којој је уговор само параван за крупну корупцију.
Преглед оригиналног концесионог уговора „Алпине“ и ФЦЦ „Цонструццион СА“ и државе Србије који је у име Владе потписао министар Велимир Илић показаће да ли је тачно да се Србија обавезала да концесионарима даном увођења у посао омогући да бесплатно користе изграђене наплатне рампе и одмах крену са наплатом путарине на изграђеном делу аутопута од Хоргоша до Београда.
Према нашим сазнањима, управо од ове путарине би се градио други део аутопута, траса од Београда до Пожеге, и то без икаквих задатих рокова. Тачније, концесионар би хипотетички деоницу Београд-Пожега могао градити искључиво нашим парама, или војвођанским, како то често понављају неки од представника покрајинске власти. Такође, друга велика неповољност уговора садржана је у чињеници да концесионар безболно и без икаквих санкција може да се повуче из посла.
Значи, морало би да буде јасније да ли је предвиђено да се као надокнада за изведене радове шпанско-аустријском конзорцијуму омогући да после завршетка посла 25 година наплаћује путарину, иако наплату заправо почињу одмах, даном увођења у посао.
Даље, према сазнањима „Блица“, Влада Србије је преузела на себе обавезу да пре почетка радова измири несугласице са војвођанским руководством, али и реши све имовинско-правне спорове будуће трасе пута од Београда до Пожеге. Влада Србије је, наводно, за ове послове преузела рокове, а њихово прекорачење даје могућност концесионарима да без икаквих санкција откажу део уговора који се односи на релацију Београд-Пожега.