Чиме је Месец-10 уплашио Американце

У четвртак се навршило 45 година како је Совјетски Савез, лансиравши у орбиту први вештачки стелит Земље и првог човека, извео нови значајни пробој у космос. 31. марта 1966. године била је покренута станица Месец-10, која је постала први вештачки сателит Месеца.

Свет се још није умирио од претходне научне сензације. У фебруару исте године совјетска станица Месец-9 први пут се спустила на Месец и пренела на Земљу телевизијске снимке. И листови на разним језицима опет су се шаренели од наслова о још једном совјетском достигнућу у космосу. Месечев сателит – тако нешто светска наука још није видела. Како би станица ухватила слабу гравитацију Месеца, било је потребно врло прецизно успорити њену брзину, иначе би она пролетела или се забила у површину. Својетски балистичари су блиставо изашли на крај са тим задатком. Ако се говори о научном доприносу Месеца-10, станица се пре свега прочула отварањем неједнакости месечевог гравитационог поља, говори шеф одељења Института за геохемију РАН академик Михаил Маров.

Орбита станице измерена је прилично тачно, то је пружило могућност да се одреде неке неједнагости, нередовности у гравитационом пољу Месеца. Између осталог, аномалије силе теже које су касније, после детаљнијих истраживања, добиле назив „маскони“ од речи „концентрација маса“. Оне су везане за неке области Месеца које су очувале трагове снажног удара, због чега је дошло до велике густине материје, то је и изазвало аномалије у сили теже. Када би гравитационо поље било централно, без аномалија, орбита се никако не би мењала. А њене измене јасно су фиксиране како по удаљености од центра Месеца, тако и по брзини.

Отварање гравитационих аномалија веома је забринуло Американце: код њих се припремао програм Аполон, а ту се испоставило да модул за искрцавање може да слети у неозначеној тачки. Американци су морали хитно да упуте на месец неколико сателита и да довршавају прорачуне. Мада се и припрема Месеца-10 водила врло ужурбано, признаје Михаил Маров.

Током три месеца на Земљу су се слали подаци са сателитских уређаја: магнетометра, детектора космичких зрака, предајника метеорских честица и гама-спектрометра. Затим је станица заћутала, искључио се и предајник: биле су потрошене батерије. Соларних батерија на Месецу-10 није било – дуга експлуатација није планирана.

Поставши пионир у савладавању месечеве орбите, Месец-10 је заузео у историји освајања космоса достојно место. А дугоочекивани снимци са орбите стићи ће са станице Месец-12. На јесен исте године.