Митрополит Волоколамски Иларион: пренесите косовским Србима нашу љубав

Другог априла завршена је посета Србији председника одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, митрополита Волоколамског Илариона. У току посете он се састао са политичким руководством земље, са високим црквеним јерарсима, одржао је предавање на Богословском факултету, а такође је присуствовао концерту руске духовне музике, где је изведено његово дело. Увек посећујем Србију са радошћу, рекао је Владика Председник у интервјуу за Глас Русије.

Ваше Високопреосвештенство, 2014. године ће се обележавати век од почетка Првог светског рата. За време боравка у Београду са Патријархом Србским Иринејом заједно сте служили помен за покој душа руских ратника. Догађаји 1914-1918. су оно што је чврсто везивало Русију и Србију, како год да су се називале ове земље током 20. века. Постоји ли нешто што нас исто тако чврсто повезује у данашње време?

Мислим да нас повезују пре свега православна вера и заједничка историја. Руски народ је више пута доказао, између осталог својом крвљу, да је спреман не само да брани своје интересе, већ и интересе братских народа. И оне воничке гробнице које се налазе на србској земљи представљају упечатљиво сведочанство за то. Између осталог онај споменик код којег смо се молили са Патраијархом Иринејом. Он је изграђен на братској гробници, при томе то је споменик свим руским војницима погинулим у Првом светском рату. Колико ми је познато, то је једини такав споменик за два милиона војника. И, наравно, врло је важно да се ове гробнице држе у неопходном реду како би се очувало сећање на оне жртве које су биле поднете у то трагично време.

Сетимо се једне од најупечатљивијих епизода које илуструју савремене односе Руске и Српске православне цркве, када су Свети Патријарх Московски и Све Русије Алексије и Патријарх Србски Павле служили литургију у Храму Светог Саве у изградњи. Колико нам је познато, у разговору са србским председником Борисом Тадићем потврдили сте спремност РПЦ и руских пословних кругова за учешће у украшавању ове цркве. Какав допринос можемо да дамо?

Врло је важно да унутрашње уређење тог храма одговара његовој спољашњој величанствености. Србска страна жели читав храм да украси мозаиком, реч је о 17000 квадратних метара мозаика – осликава се цифра од око 40 милиона евра. Како би се сакупила оволика сума, потребни су врло озбиљни напори. Председник РФ Дмитриј Медведев и председник Владе Владимир Путин више пута су потврђивали спремност руске стране да учествује у финансирању овог пројекта. У току овог пута био сам упознат са плановима мозаичног украшавања и видео сам да се пројектовање налази у прилично раној фази. Са једне стране, то је лоше, зато што ће сам процес пројектовања очигледно трајати још дуго. Са друге то је добро, зато што оставља врло широке могућости да србски и руски стручњаци одаберу такав пројекат који би задовољио све. Русија и друге земље под окриљем РПЦ, између осталог Белорусија и Украјина, имају доста компетентних мајстора који могу да учествују у њему лично. Ипак треба имати у виду да смо у последњих 20 година изградили од нуле или обновили преко 25 000 цркава, и, наравно, тај рад је претпостављао и осликавање цркава фрескама, као и украшавање мозаицима.

Руска помоћ потребна је и православних црквама на Косову, јер ситуација у тој покрајини до данас изазива бојазни...

Мислим да су се у покрајини уз попустљивост међународне заједнице десили догађаји који сведоче о врло озбиљном кршењу људских права. Између осталог чињеница да је православно србско становништво било практично отерано са своје родне земље уз прећутну сагласност западних сила, представља упечатљиву потврду. Друга потврда је чињеница да су многе православне цркве на територији Косова биле разрушене. Сада делује програм под окриљем УНЕСКА, усмерен на то да се обнови део ових разрушених цркава, и Руска Федерација је решила да издвоји два милиона долара у оквиру овог програма. Милион је већ уплаћен, још милион треба да буде уплаћен ове године. Али мислим да се тиме не можемо ограничавати, зато што је такође врло важно да се очува присуство православних монаха и монахиња у оним србским манастирима који се сада налазе у непријатељском окружењу. Имамо бојазни да се људи плаше да путују у ове манастире, и монашко присуство ће слабити. Зато са своје стране спремни смо да шаљемо наше монахе и монахиње, како би они методом дежурстава служили тамо, самим тим изражавајући солидарност и пружајући помоћ нашој србској браћи и сестрама, који су се нашли у тако тешкој ситуацији.

Како се односите према томе што обезбеђење православних светиња у покрајини постепено прелази са међународног контигента косовским безбедносним снагама?

Врло озбиљно сумњам да косовски Албанци могу да осигурају безбедност србских монаха у тим манастирима. Видели смо какво се безакоње чинило у косовској покрајини још до недавно. Било би врло пожељно да управо међународне снаге остану на стражи ових светиња, док не почне да се стабилизује ситуација у покрајини.

Ваше Високопреосвештенство, ускоро ће се допсиници Гласа Русије упутити на Косово управо да посете православне светиње којима је потребна обнова. Шта можемо у ваше име да пренесемо србским монасима, свештеницима и верницима који живе у покрајини.

Свештеницима и монасима бих замолио да пренесете нашу љубав, нашу спремност да помажемо. Говорио сам тада и спреман сам да поновим сада да је њихово служење на косовској територији подвиг исповедништва, тај подвиг је данас неопходан. Зато што се манастири могу очувати само дотле док у њима буду људи који су спремни да жртвују свој комфор и безбедност ради тога да ове општехришћанске и општеправославне светиње буду очуване за будуће нараштаје. Обичним верницима који живе на територији покрајине желео бих да пожелим храбрости и издржљивости у нади да ће они који су били приморани да напусте своје куће моћи у њих да се врате и да ће се ситуација полако нормализовати.