Седница Парламентарне скупштине СЕ размотриће болне тачке Европе

У понедељак у Стразбуру је започело са радом пролећно заседање Парламентарне скупштине СЕ. Посланици планирају да размотре широки круг питања од општеевропског значаја.Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.

Главна тачка дневног реда на актуелној седници  јесу расправе о религиозној димензији интеркултуралног дијалога. Осим тога, посланици ће размотрити питање о људских правима, проблем масовног прилива избеглица. Нису искључене дебате о ситуацији на Балкану – између осталог о извршењу јануарске резолуције Парламентарне скупштине СЕ о међународној истрази злочина албанских сепаратиста на Косову.

Последњи догађаји око Северне Африке натерали су да се на нов начин однесемо према покушајима европских установа да играју све активнију улогу ван граница своје географске одговрности. Још пре пола године речи сада већ бившег члана управе Федералне банке Немачке Тила Сарацина о томе да муслимани од свих имигранских група у његовој земљи представљају како најмногобројнију, тако и најмање склону ка интеграцији – деловале су као лично мишљење експерта прилично радикалне оријентације. Ипак од тада са изјавом о неуспеху политике мултикултуралности иступио је премијер Велиек Британије Дејвид Камерон, слична расположења су обузела немачког канцелара Ангелу Меркел. А председник Француске Никола Саркози никада их посебно није скривао.

На крају у данашњој Европи настала је парадоксална ситуација. Савет Европе на нивоу званичних декларација и даље самтра јачање мултикултуралности између осталог у њеној религиозној димензији најважнијим правцем свого свакодневног рада. Ипак сама Парламентарна скупштина СЕ признаје да решавање датог задатка постаје све проблематичније. У сваком случају, прва фраза реферата који је представила на седници посланик из Луксембурга Ана Брасер, наводи на песимизам. У документу специјалног известиоца Парламентарне скупштине СЕ подвлачи се да се је културна разноврсност као одлика еворпских друштава псотала извор напетости и раскола, који подривају социјлано јединство. А долазак претежно муслиманских избеглица из Северне Африке јачају како културну разноврсност, тако и степен социјалне напетости. Не чуди што многе европске странек изражавају незадовољство делатношћу извршних органа СЕ, ЕУ и других институција – истакла је у разговору за Глас русије експерт у области упредне политикологије Московског државног института за међународне односе Русиеј Јелена Пономарјова.

Такозвани конзервативци – европска Народна странка – рпилично озбиљно критикују политику актуелног руководства. Осим тога, портив све активније иступају либерали, социјалисти, зелени – тачније најактивнији део европског друштва и пре свега грађана Европе.

За сада мере које нуде европски лидери носе карактер пожара и могу још више да заоштре друштвени раскол. Тако италијански министар иностраних послова Франко Фратини фактички предлаже европским владама на свој рачун да запосле избеглице у оним земљама одакле они долазе – између осталог у Тунису. Свако ко одлучи да се врати у Тунис добиће дотацију италијанске владе, довољну да би се, на пример, започео мали бизнис, обећао је министар. О томе како ће сличне иницијативе утицати на социјално-економску ситуацију у самој Европи и на расположење бирача, он није говорио.