Поводом радне посете министра иностраних послова Русије Сергеја Лаврова Балкану

Радна посета министра иностраних послова Русије Сергеја Лаврова Балкану биће одржана од 19. до 21. априла. Србија-Црна Гора-Бивша Југословенска Република Македонија-Словенија – таква је маршрута његове дипломатске турнеје.

У Србији се планира разматрање широког круга питања билатералне сарадње, сарадња све земље на међународној арени, анализа испуњавања договора постигнутих у току званичне посете Београду председника Дмитрија Медведева 20. октобра 2009. и радне посете премијера Владимира Путина 23. марта 2011. године.

Посета Црној Гори приређена је поводом 300-годишњице успостављања првих политичких контаката међу нашим земљама. Али, осим размене протоколарних манифестација које одговарају свечаном тренутку, планирано је и разматрање потписивања Меморандума о сарадњи између Федералне архивске агенције и Државног архива Црне Горе, као и споразуми о намерама за отварање руско-црногорског центра за културу, науку, образовање и спорт између Фонда подршке јавне дипломатије Горчаков и општине Бар.

Повод за посету Бившој Југословенској Републици Македонији такође је постао славни историјски датум: 150-годишњиа од отварања првог званичног представништва Русије – Царкског конзлтата на територији савемене Македоније. У оквиру планираних сусрета са руководством земље предстоји разматрање стања и перспектива руско-македонске сарадње. Акценат ће бити стављен на увећање трговинско-економских веза, популаризацију сарадње у горивно-енергетској и инвестиционој сфери, развоју културно-хуманитарних контаката. Палнира се и озбиљна размена мишљења о ситауцији на Балкану и о проблемима европског дневног реда.

У Словенији главно ће бити разматрање руско-словеначке сарадње у различитим мултилатералним форматима. Словенија се одређује у међународној сфери као земља која заслужује поверење и добронамерни парнтер Русије. Љубљана се залаже за изградњу односа стратешког парнтерства између ЕУ и НАТО-а са Русијом.

У току преговора ће бити размотрена и текућа ситуација на Балкану, у првом реду тематика босанског регулисања и Косова. Планира се и разматрање других акутних проблема светске политике, укључујући ситуацију у Северној Африци и на Блиском Истоку.

Али да се вратимо руско-спрским односима. Тренутно Србија остаје највећи партнер Русије у региону Западног Балкана. Без обзира на негативан утицај глобалне финансијско-еконмске кризе, 2010. године означена је тенденција постепеног обнављања обима међусобне трговине (резултати 2010. године: према подацима српске статистике – 2,7 милијарди америчких долара, по руској методологији 1,4 милијарда америчких долара). У складу са међувладиним споразумом о сарадњи у нафтној и гасној сфери наставља се рад на реализацији великих енергетских пројеката, укључујући изградњу спрске деонице гасовода Јужни ток, уређење и пуштање у рад подземног складишта гаса Банатски двор, модернизацију производних капацитета компаније Нафтна индустрија Србије. Разматрају се и други перспективи планови у области развоја саобраћаја, инфраструктуре, енергетике. Врши се сарадња у кретисно-финансијској сфери. Сумарни обим руских инвестиција у економију Србије 2003-2010. изнео је 1,4 милијарду америчких долара.

Један од кључних проблема сарадње поводом међународног дневног реда остаје стабилност на Западном Балкану. Русија се доследно придржава принципијалне линије о Косову: решење овог проблема може да буде нађено само на путу преговора између Београда и Приштине на основу резолуције 1244 СБ УН.

Радна посета Сергеја Лаврова Београду несумњиво ће допринети успешној реализацији билатералних споразума, усмерених на даље богаћење свестране сарадње између Русије и Србије.