Руска премија – руској Арт-прози

Руска премија која се сваке године додељује писцима који пишу на руском и живе у иностранству, објавила је имена нових добитника. 27. априла у Москви је одржана цремонија доделе ове награде.

Глас Русије обратио се председнику жирија Руске премије писцу Сергеју Чупринину са молбом да прокоментарише радове победника у номинацији „велика проза“. И тако је добитник прве награде 56-годишња списатељица из Холандије Марина Палеј са њеним романом-легендом Хор. Узнемирујући, загонетни, тајанствени аутор, који води затворенички начин живота, никоме не даје интервјуе – тако говоре о Марини. И прози марине Палеј, како тврди председник жирија Сергеј Чупринин, својствен је артистизам и егзистенцијализам. Између осталог, ово посматрање он приписује свим учесницима конкурса Руска премија.

Ове годиен тренд, како се сви изражавају, окренут је ус трану прозе поетске, филозофске, артистичне, много мање социјалне него што је то било пре неколико година, говори Сергеј Чупринин. Писци желе да буду пре свега уметници речи, бирајући за то свако своје сопсветено решење. Роман Марине Палеј Хор је заиста легенда. Прича о пару који се воле – Холанђанину и украјинској девојци – и који су се упознали у драматичним околностима још 1945. године, не раставши се од тада. О томе како се под љубављу крије мржња, под злобом провирује сажаљење и туга – о томе је роман који би могао да се назове метафизичким. Дело Марине Палеј је трагично, трагичан је његов крај – јунак гине због тога што не може да се разабере у својим осећањима према вољеној жени, према свету, Богу.

Од 1995. године када је Марина палеј допутовала у Холандију из родног Санкт-Петербурга, она је добила титулу Руска принцеза стила. Добила ју је на ротердамском Стори Интернешнл Фестивалу. А уопште по својој основној професији Марина Палеј је лекар. Већ у зрелом добу она је завршила московски Књижевни институт. Живећи у иностранству, списатељица наставља да буде приметан учесник руског књижевног живота: њена дела стално се појављују на списковима великих награда, преведена су на 12 европских и на јапански језик.

Награђени који су заузели друго и треће место на конкурсу Руска премија мање су познати аутори. То је 42-годишњи писац из украјинског града Доњецка Владимир Рафејенко са делом Московски дивертименто. Роман-илијада. И 62-годишњи Александар Љубински из Израела са романом Виногради ноћи. Ево мишљења о тим уаторима и њиховим делима које је дао Сереј Чупринин.

Виногради ноћи су роман о Јерусалиму, роман који се сижејно гради као сага. То је прича о једној породици, људима међусобно блиским, али главни јунак је град Јерусалим. И градски пејзажи Љубинског се читају са већим интересовањем него што се прати романтична интрига. Густо, пуно, ароматично приповедање! Књига Владимира Рафејенка Московски дивертименто има поднаслов роман-илијада. То је врло оштроумно смишљено дело, необично лако за читање. Постоји такав израз: Москва је трећи Рим. Рафејенко даје другу метафору: Москва је трећа Троја. Тачније реалне догађаје, реални ликови актуалне московске стварности стално се преплићу са догађајима Древне Грчке и ликовима које је опевао још Хомер. Лако, истанчано, оштроумно, понекад врло смешно. То је рпоза, без обзира на сасвим драматично финале, која оставља необично светло осећање.

Ако је роман Љубинског Виногради ноћи класични роман у руској традицији 19. века, онако како пишу Марина Палеј и Владимир Рафејенко може се писати само у 21. веку, закључио је експерт.