Терором по тероризму?

Дискусија у вези с ликвидацијом Бин Ладена не јењава. Под ватром критике правобранилаца нису се нашли само амерички, већ и угледни европски политичари попут Ангеле Меркел због своје јавне радости поводом убиства. Међутим, главна јабука раздора остаје дилема: да ли држава има право на погубљење без суда или не? Аналитичар Сергеј Гук се обратио ауторитетима из међународног права – руском професору Олегу Хлестову и његовом немачком колеги Норману Пеху.

Прво питање: након убиства Бин Ладена добитник Нобелове награде за мир Барак Обама је почео да говори о успостављању правде. Дакле, погубљење без суда и пресуде постаје норма међународног права?

Одговара Олег ХЛЕСТОВ, потпредседник Удружења међународног права, професор Дипломатске Академије:

Међународни терориста је зло. Међународна заједница је признала: ма ко да чини дела тероризма, ма где и ради било каквих циљева, то је злочин. Постоји 13 међународних конвенција, које тероризам проглашавају за најтежи злочин. Теороризам наноси ударце на најнечовечнији начин, најразличитијим средствима и против мирног становништва, покушавајући да утиче на владе. И овај тероризам се све више и више шири. Зато је ликвидација руководилаца терора разумна, логична мера ради спасавања људи од таквог зла. Што се тиче оцена – правде или још неких речи – оне су у тим случајевима неумесне. Код нас понекад политички прегаоци, медији, уживају у овим чињеницама, пишу и оно што је сувишно и непотребно.

Мишљење немачког познаваоца права, професора Нормана Пеха (Norman Paech), који је у недавној прошлости био представник фракције левичара у Бундестагу за спољнополитичка питања.

То је несхватање права, то је схватање неког шерифа, који удара тамо где му се чини да је згодно. Појавиле су се чак и иницијативе које сматрају да Обаму треба лишити Нобелове награде. У овом случају имамо посла с недвосмисленим актом погубљења незаштићеног човека, који с државно-правне тачке гледишта треба да стане пред суд. И они, Американци, су доказали да је то постало могуће.

Друго питање: америчка „зондер команда“ деловала је и убијала на тероторији Пакистана – суверене државе. Да ли је то такође у складу с међународно-правним принципима?

Одговор Нормана Пеха.

САД, наравно, не делују тако први пут на пакистанској територији. Многобројни напади беспилотских летилица, како тврде неки, усмерени на талибане или на Ал-Каиду, у току којих је убијено мноштво цивилних лица представљају апсолутно јасан напад на суверену државу Пакистан. У овом случају је то могло да се деси и то потврђује реакција пакистанске владе, да је она ипак била информисана. Неки тврде да је она издала Бин Ладена. Или да је касније дала свој пристанак на операцију и убиство. Односно, постоји андитадирана дозвола прекршаја суверенитета.

И напокон, треће питање. По речима бившег канцелара СРН Хелмута Шмита НАТО „врши своје интервенције тамо где је сигуран да неће наићи на превелики отпор. Да ли је наступило доба кад војна надмоћ, а не међународно право има приоритет у глобалним односима?

Говори Олег ХЛЕСТОВ, потпредседник Удружења међународног права:

„Што се тиче војних дејстава НАТО против Либије, као и оних против Југославије, све су то незаконита дејства, изузетно груба кршења међународног права. Ако се чак узму одлуке Савета безбедности ОУН, дејства НАТО превазилазе границе ове одлуке. И сама одлука је прилично сумњива. У суштини, Савет безбедности има право да спречава оружане конфликте, да спречава агресију. А овде је покушај – у борби владе против побуњеника – да се подрже побуњеници. То су кораци који иду претерано далеко, које западне моћне земље желе да искористе ради пропагирања својих интереса уз помоћ и уз подршку Савета безбедности. Зато су ова дејства с тачке гледишта међународног права бесправна. Да ли се крши међународно право? Безусловно. Унутрашње право се такође крши. Али право састоји, оно ствара повољне услове. И међународно право је изузетно велико достигнуће, које је човечанство успело да оствари у последње време. Посебно након што је створен статут ОУН, који забрањује рат као средство за решавање спроова. Њега треба штити, повећавати ефикасност међународног права.“

Терористички акт против лидера терориста ће највероватније још дуго наметати питања. Њихову појаву провоцира сама администрација САД,  која прећуткује многе околности догађаја. Да ли то значи да Вашингтон има нешто да крије?