Тузла: Помен за страдале у колони (Видео)

Скуп, којим ће бити обиљежено 19 година од напада на колону војника ЈНА, биће организован на Брчанској малти, мјесту гдје се злочин десио.

У Министарству унутрашњих послова (МУП) Тузланског кантона потврђено је да припреме за одржавање помена припадницима ЈНА теку према утврђеном оперативном плану.

Према Програму обиљежавање годишњице страдања војника, у 8.00 часова испред зграде Скупштине општине Бијељина предвиђено је окупљање, а потом ће колона од три аутобуса кренути према Тузли. На мјесту страдања војника биће организована мирна шетња до Брчанске малте, гдје ће бити обављен вјерски помен.

У 12.00 часова на гробљу Пучиле у Бијељини, гдје је сахрањен највећи број војника убијених у "тузланској колони" биће служен парастос, положени вијенци, а потом јепредвиђено обраћање званичника.

Кривица?

Према до сада обрађеним подацима које су власти РС добиле од правосудних институција Србије, која је за овај случај водила судски процес познат под називом "Јуришић", утврђено је да је у нападу на колону ЈНА страдало укупно 200 војника, од чега 59 смртно, док су остали били рањени или заробљени.

Напад на 92. моторизовану бригаду, која се повлачила из касарне "Хусинска буна" са око 200 возила и око 600 старјешина и војника, извели су 15. маја 1992. године припадници локалне Територијалне одбране и полиције, уз помоћ паравојне формације "Зелене беретке".

Да је напад на колону ЈНА унапријед добро планиран и припреман показале су запреке на путевима, копање ровова, израда заклона, истурање јежева на пут и извлачење нагазних мина на канапу. Напад на колону ЈНА тада је у директном преносу приказан на тузланској локалној телевизијској станици.

На аудио записима забиљежено је како дежурни у Оперативном штабу јавне безбедности Тузла Илија Јуришић наређује напад на колону наводећи притом и команде као што су "пуцај" и "не доводи". Јуришић је ухапшен у Београду по оптужници Тужилаштва за ратне злочине и осуђен је 28. септембра 2009. године на 12 година затвора због употребе недозвољених метода борбе, али је та пресуда касније укинута.

Тужилаштво БиХ објавило је у децембру 2009. године да је прекинуло истрагу против тадашњег градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других у случају "тузланска колона".

Хашки истражитељи, који су 2003. године предмет "Тузланска колона" уступили Суду БиХ, закључили су да има довољно доказа за покретање истраге против девет особа. Међу њима су на првом мјесту тадашњи командант локалне ТО Енвер Делибеговић, бивши начелник станице јавне безбедности Мехмед Бајрић и његов заменик Мухамед Бркић, као и командант инжињерско-диверзантске јединице ТО Фарук Прцић.

Хашки трибунал је у случају "тузланска колона" за четири особе дао ознаку "А", што значи да је на основу достављених доказа утврђено да постоји кривично дјело ратног злочина и довољно доказа да се те особе процесуирају.