Хаг захтева хапшење Гадафија

Главни тужилац Међународног кривичног суда (МКС) Луис Морено-Окампо захтевао је издавање налога за хапшење либијског лидера Моамера Гадафија, његовог сина Сеифа ал-Ислама и шефа обавештајне службе Абдуле ас-Санусија. Представници либијског кабинета министара пожурили су да одговоре да ће игнорисати сваки захтев за хапшење Гадафија, пошто либијске власти не признају јурисдикцију овог међународног судског органа.

Информације о томе да ће се у Међународном кривичном суду у Хагу ових дана појавити захтев за хапшење Моамера Гадафија, објављен је у штампи још пре недељу дана. Тако да је изјава Луиса Морено-Окампа постала само званична констатација о намери ове судске инстанце, која делује под окриљем ОУН и која покреће процесе по захтеву Савета безбедности. Међународна заједница покушава да позове Гадафија на одговорност у правном пољу, али засад није познато да ли ће ови напори дати неки резултат, сматра члан Међународног савеза адвоката Тегод Шарифов.

У случају успешног хапшења Гадафија, његових синова и шефа обавештајне службе, који су наводно починили злочине против човечности, ова лица ће одговарати. Осим тога, треба оправдати деловање војске НАТО и резолуцију Савета безбедности ОУН. Запад ће учинити све што је у његовој моћи како би се ово питање размотрило на међународном нивоу.

Још у марту СБ ОУН је донео резолуцију, која је Међународном кривичном суду дала права да испита деловање Гадафијевог режима. Крајем априла МКС је завршио прелиминарно проучавање чињеница наводних војних злочина против цивилног становништва и неколико дана касније је покренуо пуну истрагу. Притом је она обављена у рекордно кратком року: раније је период између ове две процедуре износио неколико година.

Тужиоци МКС су саопштили да су обавили огроман посао у 11 земаља, испитавши преко 50 сведока, да су анализирали преко 120 сведочења из саме Либије. Све им је то омогућило да прикупе „опширне и чврсте“, како се каже у МКС, доказе преступних дејстава либијских власти против сопственог становништва.

Међународни кривични суд је основан 1998. године на бази Римског статута, који је потписало 139 држава. Овај документ је до данас ратификовало 111 држава, међу којима нема Либије. То омогућава да се говори о извесним правним колизијама, повезаним с надлежношћу МКС за злочине, почињене у Либији. У Римском статуту је написано да суд може да оствари своју јурисдикцију уколико држава, на чијој територији је злочин почињен, признаје јурисдикцију суда. На Либију се ова норма очигледно не односи, сматра председник Асоцијације адвоката Русије за човекова права Евгеније Архипов.

С тачке гледишта међународног права, ако Либија није ратификовала међународни документ, он се на њу не односи. Међутим, што се тиче Моамера Гадафија, његово налажење на територији треће земље представља преседан за могућност његовог хапшења.

Узгред речено, резолуција Савета безбедности ОУН о увођењу забране летова изнад Либије је на почетку такође изгледала сасвим оправдано и невино. Међутим, де факто је у овој земљи започела велика војна операција, у којој гине и мирно становништво, у чију заштиту је на речима, Запад и устао. Јасно је да је сад Гадафијева појава на територији земаља, које су ратификовале Римски статут просто немогућа, ако он жели да остане на слободи. Међутим, судећи по свему, налог МКС ће омогућити његово хапшење и у самој Либији – сви одлично знају да неке међународне структуре често затварају очи на норме које су прописане њиховим уставима.

Међутим, није познато где се налази лидер либијске револуције. Лов на Гадафија, који је НАТО започео, засад није крунисан успехом али је још увек неухватљив за снаге западне коалиције.