Нове жртве Гуантанама

Амерички затвор Гуантанамо поново је подсетио на себе. Тамо је извршио самоубиство затвореник из Авганистана. Неколико година он се налазио у бази на основу оптужбе за везе са Ал-Каидом, али суђење није дочекао. И то није прва жртва Гуантанама. На десетине оних којима је пошло за руком да напусте затвор годинама покушавају да врате себи добро име и да добију компензацију.

37-годишњци Авганистанац по имену Инајатула постао је осми затвореник који је умро у Гуантанаму од тренутка оснивања 2002. године. Амерички војници у оскудном саопштењу само су указали на очевидно самоубиство као узрок смрти. Како се десило да у бази са стотинама војника и свега 170 затвореника који седе у малим ћелијама без личних ствари затвореник изврши самоубиство, не прецизира се. Правобранилачке организације имају много питања за власти САД, говори Том Паркер, директор за питања борбе против тероризма и људска права организације Амнести Итнернешнл.

Последњи документи Викиликса још једном су доказали да у Гуантанаму оперишу људи који у принципу опште нису компетентни за вршење таквих задатака. То су некакви марсовци у том смислу што појма немају о култури затвореника, о местима где су живели, чак ни о томе шта је то Ал-Каида. Момци који врше ислеђивања нису експерти. Они немају никакве представе о томе шта је џихад и о његовој улози у исламу. Питајте их шта је џихад, и добићете најпримитивније одговоре. И ови истражитељи не могу да свхате шта им тачно одговарају затвореници када их питају Верујете ли у џихад? Они не знају ислам, не схватају културу Блиског Истока.

Према већ поменутим подацима Викиликса, у Гуантанаму су годинама држали, и можда и даље држе људе који немају везе са Ал-Каидом и не ратују против Американаца. Тако је међу затвореницима 89-годишњи сељак из Авганистана и 14-годишњи тинејџер. Дечака су пребацили на базу сматрајући да он нешто зна о лидерима Талибана. Десетине затвореника према подацима самих војника страдале су од разних депресија и психоза, објављивале штрај глађу или вршиле покушаје самоубиства. И шта више, многе су наставили да држе у затвору, одлично знајући да нису чланови Талибана или Ал-Каиде. И сада људи који су прошли Гуантанамо покушавају да преко суда скину са себе ознаку „терориста“. А правобраниоци из Фридом Хаус и Амнести Интернешнл захтевају од САД да поштују међународне конвенције о правима ратних заробљеника и сопствене интрене законе САД, говори Том Паркер.

Ради се о томе што је првобитно питање да ли овим затвореницима може уоште да се суди као ратним заробљеницима врло спорно. САД супрва земља ако не у историји, онда од доба Вестфалског мира, која размишља да ли се може водити рат против конкретног човека. Обично се рат води између држава, а не између момка, пећине и државе. Осама бин Ладен никада није себе асоцирао са шефом неке државе, али то није омело САД да правно оснују оно што се дешава у Гуантанаму изједначивши Ал-Каиду са независном државом. САД имају карт-бланш да убијају људе по читавом свету ако се они сумњиче за везе са Ал-Каидом и могу да хапсе људе као ратне заробљенике. А то је уопште ван свих оквира!

Како истичу неки експерти, САД у стуштини саме стварају себи непријатеље. На десетине бивших затвореника Гуантанама, који су проглашени невиним и пуштеним на слободу, после свега преживљеног толико су почели да мрзе САД да су заиста постали чланови терористичких организација.