Проглас писаца Русије

Вест о хапшењу легендарног сина свесловенског народа, генерала Ратка Младића, као оштар бол је додирнула срце сваког православног Словена, јер смо свих година потраге за њим ми били са њим и на његовој страни. То није бол због губитка, већ тешка туга због сопствене немоћи пред безличношћу  јуда савременог света, то је туговање пред лицем изврнутог света „новог светског поретка“ када за браниоца тврде да је злочинац, а злочинца проглашавају за гаулајтера (нем. Gauleiter - партијски вођа регионалног огранка Нацистичке Немачке)  председника ове или оне словенске територије.

Писци Русије са болом осећају оно што се дешава у савременој братској Србији као уништење традиционалних хришћанских вредности.

Ми нимало не сумњамо у непогрешивост Радована Караџића и генерала Ратка Младића пред сопственим народом и пред историјом. Радован Караџић и генерал Ратко Младић су наши свеци. Какву год меру отуђења нашим светим именима Радовану Караџићу и генералу Ратку Младићу  да изрекнете, ви, неонацисти светске владе, заједно са вашим Хагом, само ћете појачати њихову славу и број њихових следбеника, који ће бити све већи и већи.

Они су већ постали јунаци дела руских писаца, ликовних уметника и музичара, а сада ћемо их још више славити, и још јаче разобличавати ваше злочиначке поступке. Радована Караџића и генерала Ратка Младића ћемо славити, а на ваша издајничка имена призивати презир на векове векова.

Док је на територији бивше Југославије вођен рат против Срба, који су започели НАТО и његови савезници, најбољи представници наше књижевности – Василиј Белов, Валентин Распутин, Едуард Володин, Сергеј Ликошин, Јуриј Лошчиц, Александар Сегењ, Валериј Хајрјузов, Јуриј Јушкин, и још много – много њих је долазило на територију Босне и Херцеговине да раме уз раме са нашом православном браћом штитимо невине Србе  од крвожедних фашистичких наследника. Ми то нисмо радили са оружјем у рукама, већ заједно са Калајићем, Караџићем и Младићем смо мирне Србе од светског помора штитили речју и молитвом.

Срби – хероји су много жртвовали – укључујући и сопствени живот – да би наступио мир. Али мира у многонапаћеној земљи Светог Саве Србског још нема, а доказ су последњи догађаји у Србији, везани за хапшење генерала Ратка Младића, те се зато наша права руска борба наставља.

Са вама смо, драги Радоване и Ратко, са вашим рођацима и пријатељима, са вашим ратним друговима.

Молимо се за све вас и захтевамо хитно ослобођење свих заточеника хашког „суда“.

Руски писци:

Јегор Исајев, Михаил Годенко, Семјон Шуртаков, Јуриј Бондарев (Москва), Василиј Белов (Вологда), Валентин Распутин (Иркутск), Виктор Лихоносов (Краснодар), Виктор Потањин (Курган), Валериј Ганичев (Москва), Јуриј Лошчиц, Александар Сегењ (Москва), Валериј Хајрјузов, Ким Балков, Василиј Козлов (Иркутск), Станислав Куњаев, Јуриј Јушкин, Виктор Николајев, Виктор Гуминскиј, Виталиј Носков, Сергеј Коткало, Николај Дорошенко (Москва), Михаил Шелехов (Минск), Генадиј Попов (Орел), Владимир Молчанов (Белгород), Владимир Масјан (Саратов), СергејЧепров (Бијск), Владимир Јеременко (Черкаси) Михаил Чванов (Уфа), Константин Скворцов, Сергей Прохоров, Вјачеслав Ананјев, Иван Ликошин, (Москва), НиколајКоњаев, Борис Орлов (Санкт-Петербург), НиколајЈегоров (Тјумењ), Михаил Ножкин, Лариса Баранова-Гонченко, Виктор Верстаков, ДмитријНечајенко, (Москва), Федор Григорјев (Борисогљебск), ЈевгенијКуљкин (Волгоград), Јелена Кузмина (Архангељск), Виктор Смирнов (Смољенск), Људмила Качалај(Кијев), Станислав Кузнецов (Донецк), Татјана Дашкевич (Минск), ВасилијПопов (Братск), Марина Ганичева, Олег Фомин, Вадим Цеков,  Владимир Греков, СергејИсаков, ЈуријБуданцев (Москва), Свјатослав Иванов (Воронеж) и многи други