Немачка размена: цивилна нуклеарна енергетика за гас

Вице-канцелар и министар економије Немачке Филип Реслер борави у уторак у Москви. Тематика преговора је ресорна, с ослонцем на енергетику. То је сасвим логично. Цивилна енергетика се повлачи из употребе, дефицит ће морати нечим да се компензује. Најјефтинија, еколошки чиста варијанта су гасне централе. Има, истина, проблема, за Немце помало деликатне природе: Мал те не најгласније од свих у ЕУ њихови политичари су захтевали да се умањи енергетска зависност Европе од руских испорука.

Планирани прелазак срачунат је на 10 година. Вакуум настао у енергетском билансу Немачке треба да попуни Русија. Да ли Москва има довољно капацитета, макар транспортних? Сергеј Правосудов, директор Института за националну енергетику сматра: ако буде нови дугорочни уговор, значи биће инвестиција. Изградиће се нове магистрале и готово. Да ли само то? Трећи енергетски пакет који је усвојила ЕУ захтева поделу великих енергетских концерна попут Гаспрома или немачког ЕОН. Москва такво рашчлањење категорички одбацује. Где је излаз? Одговара Сергеј Правосудов.

Смисао трећег енергетског пакета је да се одвоји транспорт од експлуатације и продаје гаса. Сва питања су у принципу решива. Тим пре што је за такве велике пројекте као Северно ток Европска комисија дала изузетак. Тамо нема смисла организовати некакве конкурсе за испоруке. Јасно је да је гас руски, другог нема. И ЕУ са тиме се сложила. О Јужном току се сада преговара, како би се он такође укључио у важење тог енергетског пакета. ЕУ би наравно хтела да добије гас јефтиније. Али ту су неопхоне варијанте формирања мешовитих предузећа. Условно говорећи, европске компаније ће добити приступ на руским налазиштима, али ће зато дати Гаспрому да пласира гас коначним потрошачима. Слични пројекти се сада активно разматрају.

Владајућа немачка коалиција подвргава се данас нападима од стране еколога. Њима није довољно одустајање од цивилне нуклеарне енергетике. Влада би, по уверењу зелених, требало да инвестира буџетска средства не у термоцентрале на гас, већ у исте те еолске. Мишљење Сергеја Правосудова.

Може се на било ком нивоу размишљати о томе да ћемо улагати новац у  еолске централе, али сада се буџет европских земаља налази у жалосном стању. Алтернативна енергетика може да постоји у кајњој мери у актуелним технолошким облицима само на рачун донација.

И то не малих. Израчунато је да ће напуштање нуклеарне енергетике коштати Берлин 400 милијарди евра. А еолске централе ће затражити, поред тога и додатна улагања капитала у постављање електричних водова. Ко ће платити? Порески обвезници, наравно.