Лов на Гадафијев скалп

НАТО команда не престаје да се извињава за убиства либијских цивила. Прво, истина, све пориче, затим под тежином чињеница признаје учињено. Северноатлантска армада бомбама и ракетама покрива све без реда, укључујући савезнике побуњенике. По принципу који је изложио руски писац Антон Чехов: вади све зубе одреда, стићи ћеш и до болесног.

Немачки часопис Осецки објавио је чланак италијанског публицисте и филмског документаристе Фулвиа Грималдија. Новинар, познат по својим репортажама из кризних жарита за Би-би-си, италијанску државну радиотелевизију и многоборојне листове, боравио је у Либији. У градовима чије је становништво, ако је веровати западним медијима, постало жртва геноцида који су извршиле трупе крвожедног Гадафија. Аналитичар Сергеј Гук излаже главне одломке путних белешки Грималдија, а издавач Осецког Екарт Шпо коментарише публикацију.

Слобода кретања по земљи била је апсолутна, констатује Грималди. Могли смо да се заустављамо где смо хтели, да причамо са ким смо хтели – на улици, у становима, школама, болницама. Сретали смо се са студентима, сељацима, чобанима, вођама племена, адвокатима, судијама, трговцима, разносачима, министрима, са народом који брани слободу. Новинара је зачудила одлучност да се пружи отпор. И са свих страна чуло се за њега мучно питање: зашто нам чине зло? Они јесу НАТО.

Триполи, Сук Џамал, Таџура, Фаџлун. Поменути градови најбоља су илустрација за тоталну лаж коју шире западни медији. Никавих трагова устанка новинари нису нашли, ни једног трага од метака у зидовима, што би сведочило о уличним борбама. Зато има више него довољно левака од бомбардовања из зоне, „забрањене за летове“.

У пешчаним динама новинари су разговарали са вођама либијског племена које броји милион и по становника – то је скоро петина становништва Џамахирије.

Саговорници су постављали посланику Запада непријатна питања. Зашто на крају крајева не стигне та комисија УН и не истражи да ли су праве или лажне Гадафијеве жртве? Да ли су праведне оптужбе и шта чека становништво? Либијцима одбијају посете међунаордних посматрача, стварање хуманитарних коридора, услове за одржавање слободних избора. Зашто? Чиме општенародна воља не одговара западним демократијама? Питање смо поставили издавачу листа Осецки Екарту Шпоу.

НАТО жели да доведе овај рат до успешног завршетка. Прво су све представљали тако као да се ради о диктатору. Ако се он уклони биће ред. Али они су се очигледно суочили са широким слојевима становништва. На крају је реч о томе да ли ће бити поделе земље. У Ираку је био практично одвојен Курдистан. Постоје и планови за поделу Сирије. Свугда покушавају нешто да деле, деле. На мале комадиће разбили су Балкан. Постојао је читав низ Гадафијевих инцијатива за стварање афичког јединства, почев од валутног система. Посебно последњих месеци. Било је речи о афричкој независности.

Никаквих масовних зверстава Гадафијев режим није извршио и не извршава, потврдио је публицисти Фулвиу Грималдију папски викар, епископ Триполија Ђовани Мартинели. Просто Либија не жели да се покори страном диктату. Земља гарантује свима благостање, безбедност и широко учешће у доношењу одлука, убеђен је папски изасланик. Гадафи предлаже конкретан план помирења који је подржала Организација афричких држава. Али коњаници Апокалипсе, како се изјаснио духовник, опседнути су да по сваку цену узму скалп Гадафију и не желе ништа ни да чују.