Питања за ОЕБС

Русија још увек има питања за Организацију за европску безбедност и сарадњу, која је прећуткивала реферате својих посматрача о томе да се припремају напади на Грузију и Јужну Осетију у августу 2008. године. Ово је изјавио руски министар иностраних послова Сергеј Лавров после преговора са својим француским колегом Аленом Жупеом.

Сергеј Лавров је подвукао да је ОЕБС одиграо врло неповољну улогу, пошто посматрачи ове организације, који су били у Јужној Осетији и Грузији са обе стране тада још административне границе, нису известили да грузијска армија концентрише тешко наоружање на граници са Јужном Осетијом и око Цхинвала. Ови реферати су стиглиу Беч дан пре напада, појаснио је министар иностраних послова Русије. Русија до данас не може да добије одговор од секретаријата ОЕБС-а зашто земље чланице о тим реферетима нису биле информисане, истакао је Лавров.

Да подсетимо, уочи варварског упада грузијских војника у Јужну Осетију развој конфликта посматрала је читава група експерата ОЕБС-а. У њиховом реферату упућеном у Беч садржана је информација о померању грузијских трупа и припреми за агресију. Прећуткивање тих чињеница имало је очилгедно политичку обојеност, рекао је у интервјуу за Глас Русије војни експерт Владислав Шуригин.

ОЕБС је организација у којој постоји реч Европа. И никада ова организација није покушавала да очува објективност. ОЕБС је увек бранио интересе оног дела Европе који је њен оснивач, тачније Велике Британије, Француске, Немачке. И иза свега тога, нараво, стоји велика сенка САД. ОЕБС се прво припремао за то да ће Грузија извести, како су они сматрали, брзу ефективну операцију обнове целовитости своје територије. И припремала се да ту операцију подржи. Када је све кренуло другим током и када се испоставило да Грузија изгледа практично као агресор, ОЕБС је решио да повуче потез. Тачније да тражи од Русије да хитно прекине употребу силе. И кроз зубе је признао да Грузија мало није у праву.

Треба истаћи да ОЕБС није остао пострани од конфликта и после упада Грузије у Јужну Осетију. ТАко низ извештаја његових експерата сведочи да је 7. августа грузијска армија отворила артиљеријско-реакетну ватру по престоници сепаратиста – граду Цхинвал, у чему су пострадали цивили, руски миротворци и ненаоружани посматрачи. Ови реферати нису садржали закључке ко је био крив за почетак рата, који је заоштрио односе између Кремља и Запада. Али ОЕБС скоро да није сумњао у веродостнојност и искреност тврђења грузијске стране о томе да је гађање Цхинвала била прецизна операција и мера неопходна за прекид напада Осетина на грузијска села, обнову реда у региону и супротстављање руском упаду.

Али затим се ОЕБС мало тргао. Већ крајем августа 2008. године низ експерата организације био је спреман да положи кривицу за трагедију која се разбуктала у Јужној Осетији на режим Саакашвилија.

Као што се види, ОЕБС је после трагедије одлучио да се повуче, покушавајући да очува образ угледне међународне организације. Ипак слични корак очигледно да је било потребно начинити пре него што је проливена крв.