Београд неће узвртити на црногорски ''закој о анексији''

Став Србије је да се не заоштрава ни реторика ни политика према сусједној земљи због "прекрајања историје" и намјере да се за наводно укидање независности Црне Горе прије читавог једног вијека оптужи наводни "великосрбски пројекат".

Према новом црногорском закону, тадашње уједињење Срба и Црногораца у једну државу под династијом Карађорђевића, убудуће ће у Подгорици да се третира као насилна анексија.

У Влади Србије тврде да ће полемике о прошлости да оставе историчарима, а да ће се и у односима са Подгорицом искључиво бавити европском будућношћу.

"Схватамо да је овај закон донесен искључиво за унутрашње политичке потребе у Црној Гори. Све земље Балкана, уместо ка прошлости, треба да се окрену европској будућности и сарадњи у региону. А, сва нерешена питања из прошлости треба препустити историји и историчарима", рекао је за овај лист Слободан Хомен, координатор за медије у Влади Србије.

Оцјене политичких догађаја из прошлости, објашњава Хомен, сигурно не могу допринијети бољој сарадњи међу сусједима и унапређењу односа у региону.

И Драгољуб Мићуновић, предсједник Спољнополитичког одбора Скупштине Србије, каже да је Србија против тога да политичари прекрајају историју, али да Београд не би требало да одговара Црној Гори "истом мјером".

Амбасада Србије у Подгорици није добила никакву инструкцију из Београда да упути неку врсту дипломатског протеста Црној Гори послије усвајања Закона о династији Петровић, а истовремено, Србија неће повлачити никакве потезе ни у правцу црногорске амбасаде у Београду.

Наводећи да су и високи званичници у србској дипломатији потврдили да ће Србија мирно и стрпљиво испратити нове политичко-историјске вратоломије у ЦрнојГори, "Новости" оцјењују да ће главне оштрице критике према подгоричком накнадном јачању историјског идентитета, послати само стручна србска јавност, историчари и интелектуалци, док ће их Србија пропратити ћутањем. /крај/вш/вј