Либијска криза: дипломатија, а не сила

У решавању либијског пробелма треба да учествују све политичке снаге, а не само опозиција у Бенгазију. Ово је у Москви изјавио министар иностраних послова Либије Абдел Ати ал Обејди после преговора са руским колегом Сергејом Лавровом.

Састанак дипломата, одржан на иницијативу Триполија, протекао је у атмосфери изјава шефа руске дипломатије о томе да Москва не признаје такозвани побуњенички опозициони Прелазни национални савет Либије. При томе Русија, као и већина западних земаља, не разматра Моамера Гадафија као легитимног председника земље. Сергеј Лавров је позвао специјалног изасланика генералног секретара УН Абделила Хатиба да се ситуација у Либији пренесе у токове дипломатије.

Либијски министар иностраних послова изразио је захвалност РФ за њену разумну и одмерену позицију. Ал Обејди је подвукао да у мировном процесу треба да учествују не само политичари, већ и становништво земље. Војним методама проблем се не може решити, уверен је он. Уз то испоруке оружја устаницима у Бенгази од стране неких земаља су контрапродуктивне, рекао је министар. Упоредо са тим Триполи за сада није спреман да разматра пдлазак Моамера Гадафија у оставку. Тим пре што ове тачке нема у предлозима за мировно регулисање у Либији, које је дао Афрички савез, истакао је ал Обејди. Да подсетимо да они предвиђају потпуни прекид ватре и почетак политичког дијалога. Фактички ова етапа је већ у току, сматра експерт за Блиски Исток Александар Вавилов.

Од самог почетка било је јасно да овај конфликт нема војно решење. Тим пре уз мешање споља. Зато што се приликом њега дешава моменатлна мобилизација унутрашњих снага. То видимо у Либији, у Сирији. Перспективе мировног решења проблема су сасвим реалне. Како ће живети даље решиће сами Либијци. Ми од самог почетка, када још нисмо гласали за резолуцију 1973, говорили смо да овај конфликт треба да буде решен само путем преговора између страна у сукобу.

Међутим, ситуација у самој Либији, благо говорећи, далеко је од мирне. Међународна коалиција и даље покушава да гаси ватру керозином, наносећи ударце на либијске градове. Између осталог, НАТО авијација је бомбардовала околину Марсе ел Бреге, уништивши на десетине јединица војне технике. Као и увек у НАТО извештајима нема информација о цивилним жртвама. Мада је очигледно, и то је много пута било демонстрирано у разним регионима света, да су прецизни удари западних војника неизбежно повезани са погибијом невиних житеља. Напади на Барму ел Брегу били су извршени у тренутку борби присталица и противника Моамера Гадафија за овај град. У чијим рукама је он сада, не зна се. Ни Триполи, ни НАТО команда не дају о томе једнозначан одговор.

У том контексту Запад наставља да игра на сопствену либијску карту. Савет ЕУ признао је либијску прелазну владу као законитог политичког партнера Европе. О томе да власт може и мора да озакони сам либијски народ преко избора, ЕУ не воли да помиње. НАТО изјављује да он не разговара са либијским устаницима. Али ако се узме у обзир да је алијанса консолидовани блок неколико земаља, онда контакти једне од њих могу да се односе на читав НАТО. Као што се зна, Француска је једна од иницијатора примене силе у Либији и она не само да разговара са опозицијом, већ је била и умешана у испоруке оружја. А француски председник Никола Саркози наставља преговоре са најрадикалнијим опозиционарима. Очигледно, из Јелисејске палате они ће отићи рачунајући на даљу помоћ, то не само хуманитарну.