Мордовија: лекције историје
Становници Русије треба да памте страшне лекције с почетка и средине 20. века како се оне не би поновиле. На то је позвао поглавар РПЦ Кирил за време своје прве патријаршијске посете Мордовији. Управо у тој републици у своје време налазила су се два највећа логора за политичке затворенике.
Тема оправдавања стаљинизма, покушаји преписивања историјске прошлости како би се угодило неким политичарима до данас су актуални. Често се може чути да су стаљинске репресије биле неопходне рди борбе са истинским непријатељима народа. Има и оних који предлажу да се врати совјетска идеологија, тобоже то ће помоћи савременој Русији да изгради срећну будућност. Сличне речи и мисли су недопустиве, уверен је патријарх Кирил.
Данас се појављују људи који су поново почели да гооворе да ни црква, ни Бог нису потребни. Говоре као да Русија није преживела страшна искушења револуције, грађанске ратове, гоњења, разарања цркава, изругивање над националним духовним животом. Када се завршила та епоха, многима се чинило да смо вакцинисани од атеизма на десетине, а можда и стотине година. Али прошло је свега 20 година, и поново се може чути да треба демонтирати цркву, треба је уклонити из друштвеног простора, она нам смета да градимо светлу будућност. Али ми знамо у шта се претвара светла будућност из које се протерује Бог.
У Мордовији у време управе Стаљина појавила су се два од 20 највећих логора за политичке затовренике, почињених Главној управи логора – ГУЛАГУ. 30-их година у та два логора је држано преко 30 хиљада затвореника. То су били високи партијски чиновници, посленици науке и културе, обични људи, који су се одједном нашли међу непријатељима народа. Посебно опасни били су стрељани. На мордовској територији последње уточиште нашли су и многи свештеници. Броба против вере праћена је рушењем цркава: у Мордовији су биле уништене све цркве. А почетком 20. века тамо их је било преко 600, такође на територији републике налазило се 14 манастира.
Низ година, по мишљењу поглавара РПЦ, Мордовија је заједно са престоницом Саранском била регион депресије. Али крајем 80-их година у републици је почела активно да се препорађа духовни живот, наставља патријарх Кирил.
Сив, незанимљив град Саранск исти као и сви други, одједном је почео да се препорађа наочиглед. И преображаји су започели изградњом Саборне цркве. Она је као локомотива повукла за саобом све остале градске промене.
Данас по броју активних цркава и броју становника Саранска и Мордовска епархија званично су проглашене најбољима. Тамо има преко 300 цркава, 13 манастира. Крајем марта ове године одлуком Светог синода РПЦ у региону су се појавиле још две епархије – Краснослободска и Ардатовска. Између осталог, преобразио се и сам град. Сада улице Саранска више подсећају на живе лепе фотографије. На све стране је зелено, раде фонтане, поред којих шетају малишани са родитељима. По мишљењу поглавара РПЦ, препород духовних традиција може много брже и боље него било које друге промене или повратак прошлости да промени будућу историју Русије.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Кирил
- патријарх
- православље
- религија
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »
















