Како победити бол

Ако би се од било које земље могло очекивати да предњачи по потрошеној количини лекова против болова, онда би то био Јапан. То је друштво са преовлађујућом старом популацијом, а канцер је први узрочник смрти. Истовремено, Јапан је земља са веома развијеном здравственом заштитом, а наркотици се могу добити на рецепт уз веома мала ограничења. Ипак, по потрошњи наркотика за ублажавање болова Земља излазећег сунца је иза Бугарске. Чак и испод Јужне Африке. У Јапану се троши тек једна дванаестина ових медикамента у односу на потрошњу по глави становника у САД.
Морфијум, као најјаче средство против несносних болова, пацијентима се даје пред сам крај, искључиво у болници.

Јапанци имају отпор према морфијуму, као и према свим тако јаким лековима. Трпљење бола је саставни део њихове културе, менталитета али и део медицинске доктрине. Све донедавно у медицинским школама предавало се да се наркотици могу прописивати само накратко и у малим дозама.

Најважнији разлог зашто се у Јапану морфијум не прописује, осим на изричит захтев тешко оболелог од канцера, лежи у отпору лекара који произлази из чињенице да је морфијум зло јер изазива болест зависности, од које се такође умире.

Ипак, и у Јапану се ствари мењају. Тако је, на пример, потрошња 1980. године износила тек један одсто данашње, а парламент је недавно усвојио нов национални план за рак. По том плану, усвојеном на препоруку једног члана парламента оболелог од рака, пацијент добија право да му се каже истина а болови које трпи морају се учинити подношљивим. Пре овога, према речима тог члана јапанског парламента, оболели од рака „тумарали су по архипелагу канцеро избеглица узалудно тражећи помоћ”.

На другом крају света, у Сијера Леонеу, Зинабу Сесу, млада жена, умире од рака дојке у најстрашнијим мукама. Као и милиони људи у најсиромашнијим земљама света, и она је осуђена да умре без лекова који би ублажили страшне болове... И није то само зато што је она сиромашна. Нити зато што је рођена и живи у Сијера Леонеу. Лекари у њеној земљи плаше се да пропишу наркотике. Плаше се да могу своје пацијенте учинити и зависницима од њих. Осим тога, има их мало. Само сто у целој земљи. Или један на 54.000 становника.

Светска здравствена организација процењује да у свету 4,8 милиона људи годишње не добија адекватну негу која би их лишила бола или бар ублажила оне најјаче. Овој бројци треба додати и још око милион и по оболелих од сиде у последњој фази болести. Ако се присетимо и свих повређених у саобраћајним несрећама, пожарима, пуцњавама..., процењује се да милиони људи не добијају неопходну медицинску помоћ.

Језик бројки ипак нас упућује да знатно мање пате људи у најбогатијим друштвима. САД, Канада, Француска, Немачка, Велика Британија и Аустралија троше 79 одсто светских залиха морфијума. У сиромашним и средње развијеним земљама, у којима живи 80 одсто светског становништва, потрошња износи свега шест одсто. Тако, на пример, у САД је потрошња морфијума у односу на Сијера Леоне већа за 17.000 пута. Али, у Америци један лекар брине о здрављу само 350 својих земљака. Ипак, није најстрашније бити болестан од рака у Сијера Леонеу. Има земаља у којима ни један становник, макар то био и председник државе, неће моћи да добије овај лек против болова. Главни разлог за овакав однос према најјачем леку за ублажавање болова лежи у његовој опасности. Он изазива зависност која се такође завршава смртним исходом. Упркос свему, лекари не би требало да имају дилему. Пацијент који умире заслужује да оде достојанствено, без понижавајуће патње. Али и тада уз велику опрезност лекара који мора да процени тренутак у коме ће пацијенту једини избор пре смрти бити морфијум.

А код нас

Др Снежана Бошњак, специјалиста клиничке фармакологије из Института за онкологију и радиологију Србије, каже да се у нашој земљи пацијенти лече по стандардима Светске здравствене организације, Националног водича који је усвојило Министарство здравља и монографије „Фармакотерапије канцерског бола”.

– За неке благе болове користи се лек „парацетамол” и медикаменти који су слични „аспирину”. За лечење умерено јаких болова препоручује се „трамадол”, а за јаке болове фластери „сентанила”, „морфина” и „метадона”. Који ће лек користити пацијент зависи од карактеристика бола које болесник има – истакла је др Бошњак.