НАТО агресори побили децу

У новом НАТО бомбардовању у Либији погинуло је преко 85 цивила, укључујући 33 деце. Напад НАТО авијације нанет је на село маџар, истичније од Триполија, саопштио је представник председника Џамахирије, пуковник Муса Ибрагим. У самој алијанси говоре да су имали за циљ војне објекте и не потврђују информацију о погибији цивила.

Као доказ за своје речи Ибрагим је показао западним новинарима срушене куће, а државна телевизија Либије показала је кадрове са тешко рањеним Либијцима и унакаженим телима деце. По речима Гадафијевог председника, Напа који је он назвао кланицом требало је да прокрчи пут побуњеницимака Триполију. Поводом многобројних жртава у земљи је објављена тродневна жалост.

Ова трагедија била је упечатљива илустрација свакодневне суровости НАТО-а, рекао је у интервјуу за Глас Русије либијски политиколог Саад Мана.

Тамо нема војних циљева, у том региону живе цивили. Међу жртвама су жене и деца, и укупан број рањених још није утврђен. Надам се да читав свет може да види тај беспоштедни злочин, који подсећа на масовно бомбардовање цивилног становништва у Стаљинграду од стране нациста. По мени, снаге НАТО-а су се нашле у ћорсокаку, из којег не могу да изађу. Првобитно су оне мислиле да ће за 2-3 недеље бомбардовања успети да постигну успех у Либији. Испоставило се да задатак није тако једноставан. Чак поморска и копнена блокада није донела НАТО победу. А суровости које се дешавају данас, у дане за све муслимане светог Рамадана, показују просто очај агресора.

Као што се види, прецизни напади НАТО-а искључиво по војној инфраструктури режима у Триполију о којима је много пута говорило руководство алијансе, на делу се претварају у трагедију за невине људе. Још крајем маја сазнало се да је само Министарство одбране Канаде наручило 1300 бомби са ласерским навођењем да их искористи у Либији. У те сврхе било је потребно 130 милиона долара. Ипак ефективност НАТО оружја и даље изазива велика питања. Али најважније је што се либијски проблем војним мешањем споља не може регулисати у принципу, сматра директор Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев.

У многоме он се појавио зато што су се САД и њихови најближи савезници, у првом реду Француска и Велика Брианије, умешали у грађански рат на територији Либије. И без обзира на дуготрајни период активних војних дејстава, битан успех нису могли да постигну. То је било сасвим очекивано. Само ваздушним нападима такав проблем се не може решити.

Још један случај погибије цивилног становништва у Либији сведочи: операција НАТО је себе исцрпла и треба да буде завршена, истиче војни експерт Виктор Литовкин.

Одавно је јасно да алијанса треба да престане да учествује на једној од страна у грађанском рату. Нико јој није поверио да подржава опозицију. Резолуција 1973 то не предвиђа, зато НАТО крши међународне законе и правила. А то што нове жртве међу цивилима нису могле да се избегну, сасвим је закономерно. То никада нико није могао да избегне приликом бомбардовања, тим пре када се бомбардују насељена места.

Међутим, међу самим устаницима напетост је достигла врхунац. У суштини, ни њима, ни Западу који је стао на њихову страну, није пошло за руком да постигну ни један од постављених циљева. То је постало узрок политичке кризе у редовима опозиције. Шеф самопроглашеног прелазног Националног савета Мустафа Абдел Џалил распустио је владу и објавио да сакупља нови кабинет министара. На то га је, између осталог, подстакло недавно убиство команданта побуњеничких трупа Абдела Фатаха Јуниса при нејасним околностима.

Шеф комитета Државне думе РФ за међународне послове Константин Косачов сматра да противречности у покрету либијских устаника треба да се појаве неизбежно. При томе процес преласка на демократију треба да извојује сам либијски народ. У сваком случају, своје унтурашње проблеме треба да решавају само сами Либијци, а нова власт, која је дошла на страним бајонетима, тешко да ће бити легитимна.