Шта је испричао прстен?
Руски археолози су успели да пронађу неочекиване ствари. За време грађевинских радова у самом центру Москве пронађене су јединствене уметничке ствари, које могу испричати како је престоница живела пре 500 година.
Бакарни и стаклени бокали, браве, керамичке плочице, панцири, огрлице, опанци, кожна обућа, па чак и вунене чарапе – преко хиљаду различитих предмета чини „улов“ сезоне 2011. Ове обичне ствари пружају слику о свакодневном животу Московљана, који су у Првопрестоној живели у периоду 13-17. века. Дирљиве су мајушне дечје папуче, а женске ципеле на штиклу, које су провеле у земљи више од 400 година запањују тиме колико им је стил модеран. Људска природа, укључујући и женску, не мења се вековима, истиче главни археолог Москве Леонид Кондрашев.
То је врло занимљива тема с археолошке тачке гледишта, зато што је било прилично тешко направити чврст ђон који се не би хабао. У неким земљама се користила обућа с дрвеним ђоном. А до 17. века људи су научили да праве тврд кожни ђон и појавиле су се штикле. И штикле постају атрибут не само женске, већ и мушке моде. Чак су се и војници – стрелци – дичили високим штиклама.
Најдрагоценији уметнички предмет за научнике је женски прстен из 17. века. Он је откривен за време ископавања у једној од централних улица, недалеко од Кремља. На прстену је јувелирски извезен натпис – Агатија Иљинишна Рибина. Управо ова околност чини пронађени предмет јединственим, каже Леонид Кондрашев.
Врло ретко археолог има посла с траговима конкретног човека. Зато што се власник кад се ствар ломила или губила, није бринуо за то да остави било какав траг у историји. Како је тачно приметио један историчар имамо посла с немом већином. А овде се појављује конкретна особа, конкретна жена која је изгубила свој прстен. Наставићемо с истраживањима како бисмо на основу архивских докумената што је могуће више разјаснили ко је она била, чиме се бавила.
Највероватније је, како археолози претпостављају, ова Московљанка била трговкиња, зато што су такозвани власнички прстенови атрибут значајног друштвеног статуса њихових власника.
Док историју загонетне Агатије Рибине тек треба разјаснити, чини се да су археолози тачно одредили узраст Москве. Престоница Русије је сто година старија него што се обично сматра. Научници су и раније износили такве претпоставке. Јер датум оснивања града – 1147. година - представља прво помињање у летопису. Међутим, уопште није поуздана чињеница да се град појавио управо те године.
Приликом ископавања у улици Иљинка откривен је 21 ниво калдрме, - каже главни археолог Москве. – На основу радиоугљеничке анализе најнижи ниво се датира XI веком. Односно, не само да је постојала мала тврђава, већ је била одређена инфраструктура око ње, односно предграђе, зато што није имало смисла правити калдрму без икаквог правца. Историчарима тек предстоји да уопште ове податке и да изразе своје мишљење о раним периодима у развоју Москве као града.
Сви ови проналасци могу да објасне још једну фазу сложеног вишевековног пута којим је Москва прошла и који још дуго треба обнављати, кажу археолози.
- Извор
- Голос России/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Москва
- проналазак
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међународни олимпијски комитет саопштио је да је одлука „заснована на доказима и стручним проценама“...
Невероватно финале у скоку увис обележило је Светско првенство у Токију, а српска атлетичарка Ангелина Топић освојила је бронзану медаљу. Финале је два пута прекидано због јаке кише, али је...
„Када смо добили позив из Бразила да учествујемо на Светском првенству, једино смо селектор и ја веровали да је то оствариво. Говорили су да смо луди, да нећемо успети...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Остале новости из рубрике »
















